Дело

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ С 0БЗКР0М НА ТУРСКУ (НАСТАВАК) Интервенције од почет^а XIX веца до ^римс^ога рата. За време велпке европске кризе, коју 1е изазвала француска револуција, Турска је, може се рећи, дремала. Њене полптнчке странке у Цариграду су се задовољавале збацпвањем и довођењем појединих султана на царски престо. Она је остала незанптересован посматрач свих бораба савезника против Наполеона. Тек, после битке код Јене, нашао је за потребно тадањи султан, Селим III, да пошље нарочитог изасланика Наполеону који ће му честитати победу и понудити савез. Наполеон је то радо прпхватио у намерп да га употреби против Русије. Али споразум овај није дуго трајао. Селим, према коме Наполеон држаше да је ангажован, био .је збачен од антиреформаторске струје и место њега био је доведеп Мустафа IV. Француски падишах, као што је Селим називао Наполеона, који је имао обнчај да мења чешће своје политичке комбинације но одело, после своје победе над руском војском код Фридланда, за време састанка с Александром 1 у Тилситу, 1807. године, употребио је нрилику да се врати на свој стари план, који је имао нри експедицнји у Египат. Помислио је да ће деобом Турске добитп јакога савезника, чијом би помоћу могао срушити Енглеску. Тако, савезник турски, који је неколико месеци пре тога нисао Селиму: „Немој дати Србима концесије које ти траже с оружјем у руци, н нек твоја војска маршира на Шокзим, ти