Дело

390 Д Е Л 0 у нади да ће се раскинути савез, то одбије. Свемогуће аустријске махпнације нису ништа успеле, и кад је 20. октобра 1827. год. стигао изненада глас да је уједињена флота савезничка унпштила турску и мисирску флоту код Наварнна и Аустрија и Турска су се забезекнуле. На ултпматум Н. Порте, којпм је она тражила од савезника да оставе Грчку саму, да плате Турској оштету за нанети јој пораз и накнаду за увреду нанесену турској застави, .цар Николаје одговорио објавом рата који се свршио исте године једренским миром. На лондонској конференцији била је решена независност грчког краљевства са облашћу колико је могло бити мањом. Пошто је Леополд Кобург одбио круну новосковане краљевине* која му је била понуђена од савезника, они су је понудили млађем сину баварскога краља Луја, Отону. Од овога момента Турска, која је дотле бнла остављена нахођењу појединих њених непријатеља, улази у фазу колективне интервенције, што је 1856. год. и свечано инаугурпсано. Није се још Грчка потпуно била умирила, кад је у Турској букнула друга побуна јача н опаснија по њен интегритет. Мисирски паша Мехмед-Алија, који је за време грчког устанка помогао султану да поврати мир, с погодбом да му он после поверн управу над њом, побунио се је против свог суверена и тражио је у замену место ослобођене Грчке Палестину и Сирију. Ибрахим, његов син, био је већ посео те покрајпне. Турска, исцрпена рапијим ратовима, нпје била у стању да савлада одметника, те, да би казнила свог непослушног васала, она се обрати за помоћ европским силама. Од свих њих једино је Русија притрчала на позив, и њена флота, која је већ била у Босфору, очекивала је наредбу да се искрца, Али*Енглеска, да би осујетила руску помоћ, послалаје свог адмирала Риспп-а. Овај се понудио Турској да изради код Мехмед-Алнје да прнми портнне услове. Тиме је присуство руске флоте иостало излишно. Али, пошто је Мехмед-Алија одбио Махмудове предлоге, султан је био принуђен да се поново обрати Русима и 3. априла 1833. годнне изишло је 5000 руских војника на малоазијску обалу. Енглеска, која није могла допустити да Мала Азија, учемује видела опасност за своје интересе у Нндији, постане руски плен, успела је аустрпјском помоћу да свршени факт остане без последице, тако, у пркос рускога протеста, султан је потпнсао 5. маја 1833. год.