Дело

ИОРОДИЦА ИОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦНзИГА (НАСТАВАК) Мало после зазвони и кад уђе и поздрави се иоче објашњавати: како је дошао на позпв господина Полањецкога, на што му она рече: — Па да сте н она1Д>, ја се веома радујем. Мој муж нрати госпођу Машкову, која је била код мене, али ће се одмах вратити за чај. Доћи ће и Бигјелови, а и мој отац, ако не оде у нозориште. После тих речи указа му на место за столом, поирави шешир на лампи и иредузе посао, којим се дотле забављала, а то је било шивење неких кокардица од црвених и белих пантљика. — А шта градпте то? — упита Завиловски. — Ко1шрдице. То се ирпшива на разне ствари. Мало после додаде: — Али је много занпмљивије шга раднте вн? Да лн знате да вас цела Варшава жени са госпођицом Линетом? Видели вас. у иозорншту, на тркама, впђају вас на тркалишту, а нико им не може доказати да то још није етвар решена. — Кад сам с вама увек отворено говорио, онда ћу вам и сад нскрено рећн да је то већ готово свршено. Она га погледа насмехнутпм очнма н нуннм радозналостн: — Тако? Па то је нешто најновнје? Дај вам Боже такве среће, какву вам желимо и ја и Стах.