Дело

ИОРОДИЦА ПОЛАЊКЦКИХ 397 Марина мету кокардицу на сто, мету на њу руке, гледаше у њега неко време, па поче: — Ви сте песник и сувшпе се одушевл.авате. Слушајте ви мене, шта ћу ја да вам речем. Мени је од матере остала Једна књижица, у коју .је она записивала што је мислила да ће за мене бити корисно, а била је слаба, те се бојала да неће дуго живети. 0 браку ми је написала нешто, што после нн од кога нисам чула, нити сам то и у .једној књизи читала: да се брак не склапа ради среће, него да се испуни обавеза, коју је Бог људима оставио, а да је срећа нешто што Бог уз то још може дати. Видите ли, господине, како је то нросто, алп у исто време сушта је истина да ни од кога то внше нисам слушала, али нисам ни ч.ула: да је когод доцније ступајући у брак више мислио на то него за срећу. Упамтите то п ви, а кажите н Линетки, а? Завиловски је гледао у њу зачуђено: — Знате ли, госпођо, да је то тако нешто обично да ником нн па ум не пада. Она се осмехну, мало тужно, па узе своју кокардпцу н наставп шивење. А мало после понови: • —• Кажите ви то Лпнетки. Настави шивење жустро размахујући својом нешто смршавелом руком и танком иглом. — Знате господине, кад човек тако умпри своје срце, онда стече мира за навек; може тај мир бпти нешто веселнјп или тужнији, то је већ у Бога све! Али је тек дубокп мнр. А без тога има само неки зрачак среће, а све готово обмана, можда н због тога једино што смо срећу друкчнје замишљалн. Она продужи шијући. Он је гледао у њу иогнуте главе, гледао је на њене руке што се хитро крећу, слушао је њен глас п учнинло му се да тај мпр, о којем је она говорила, лебдп тик над њом, испуњава ваздух око ње, виси над столом, гори у лампи, а већ н у њега улази. ' Он је тако био обузет собом, својом љубављу, да му нн на памет није падало да у тој собн има можда једно срце, које тугује. У место тога он се веома чудио двема стварима н то прво: да је оно што она говорн тако јасно као два пут два четирп, те мора бптп да то сваком стоји на врх језпка, а друго како то да он сам до тог ннје могао доћи, на чак ннје нн ми-