Дело

398 Д Е Л 0 слио на то. Иосле се сети госпође Основске, поче гледати у Марину и стаде као сам за се говорити: „Оно је жена, а и ово је!“ Наједаред на њега напђе неко лакнуће; све његове узбуркане мисли смирнше се. Осетио је како му се дух одмара гледајући у ту племеннту жену, а у себи је говорио: „У Линетке је исто такав спокој, таква тншина, исто таква правда и простота“. У том дође и Нолањецки, а ускоро после њега н Бигјеловн, а за њнма донеше чело. При чају Полањецки је говорио о Машку. Машко је настао био свом снагом да обори тестаменат, ма да је на сваком кораку наилазио на тешкоће. Млади адвокат који је заступао добротворне установе, на које је гласио тестаменат, Слеџ, за којега је Машко рекао да ће га помазати зејтпном, забиберити па прогутатн, испаде да није тако згодан за гутање. Полањецки је слушао о њему да је то човек хладан, издржљнв, а у исто време печен правник. — А што је још најинтересантније у том, то је што Машко (као Машко!) држи да је племић, којн се овде бори с плебејцем, и да то треба да буде проба, чија је крв јача. Штета што кукавни Букацки није у животу, и њега би то баш веома забављало. — Је ли Машко још једнако у Петрограду ? — упита Бигјел. - Данас ће се вратити. Стога она није могла остати вечерас — одговори Полањецки. После мало додаде: Ја сам имао о њој неко предубеђење, али све више долазим до увероња да то није рђава жена, а притом је несрећна. А по чему је несрећна? Машко још није парницу изгубио — рече г-ђа Бигјелова. Али нпје никако дома. Мати јој је у очној болнпци у Бечу и врло је вероватно да ће потпуно остати без очију, а она тако данима иреседи сама самцита. Кажем вам да сам пре нмао неких предрасуда против ње. а сад мн је дошло жао. — Пстнна је сушта да је она од удадбе постала много симпатичнијом — рече Марина. — Јесте — одговори Полањецки — а уз то још није ништа изгубила од лепоте. Пре је квариле поцрвенете очи, а сад .је н то прешло, и сад је опет као што ваља. Не знам само да ли је Машко што задовољнији због тога.