Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 405 по њој; или шта су говориле његове очи нојима је иетренице гледао у њу, кад би говорили иа само. II осетила је унапред сву сласт само^убља, којему се тешко одупрети чак и ваљаној женп, кад осети како се за њом жуди. Стога је готова била да не зна и ие размпш.ља о каквој опасности, као оно ној, што загњурп главу у песак, кад му се опасност приближп. Тај песак био је за госнођу Машкову њено држање пред светом. То је и Полањецки осећао. Онјејош из момачкога искуства знао да има женскиња, којима је једино стало до онога што свет види, ма то било и нешто најчудније. Видео је на пример и таквих које плачу од негодовања кад им се каже нешто просто пољски, на што би се само насмешиле, да им је речено француски. Познавао је и такве које су у својој кући и у својем месту биле просто неосвојиве трђаве; међутим у летњнковцима, по бањама могао си с њима чинити што сп хтео. Знао је и такве које су подносиле ствар. а нису подносиле речи. Знао је и такве, које су друКчије биле на дану, а друкчије у ноћи. Где год није честитост потицала из душе и иачела, дубоко укорењена у крвн, опирање н подавање зависило је од случаја, околностн, од снољннх често врло благих прилика и нарочнтих појмова о пристојности. Држао је да тако може нешто битн и са госпођом Машковом, и што дотле ннје још пошао путем иробе н искушавања било је само због тога, што није хтео да се саблажњава н што је мрзећи њу у дубини душе, грудио се да презире и сама себе. Задржавало га је осећање према Марини и еаосећање с неком врстом штовања оног стања, у које.м се она находила, захвалност за то и нада да ће постатн оцем, па онда блнзина мнлих часова што је с њом имао, н најзад верскн осећај. То су били као некн беочузн у ланцу; којнма је још задржавана животиња у том човеку. Али они нису држалп увек подједнако. Једном, и то баш оног вечера кад ће се срести са Завпловскпм, умало се пнје издао. На помисао да се Машко враћа, н да она баш зато јури кући спопаде га нека нпска чисто животпњска срцба, те рече истина угушеннм гласом, али ииак доста разговетно: — Тако. Сад разумем што се журите I Улис се враћа, те Пенелопа мора бнти дома али... — Ту му дође нешто да псује. — Али шта? — унита госиођа Машкова. А он без икаквог либљења одговорн: — Сад бих вас баш нарочито нмао вољу да дуже задржим!