Дело

ДИМПТРПЈЕ НЕШИЋ 409 Београду, одакле је 1855. као државни питомац отншао у Беч на нолитехнику. У Бечу је остао до 18. септ<*мбра 1858., а аа тим прешао је на политехнику у Карлсрују и ту остао до 1862. године. По повратку у отаџбину, буде исте годпне (1862.) постављен за суплента у лнцеју, а 26. септембра 1868. за редовног професора математике у ново-отворено.ј Белпкој Школн. На Великој Школи је остао све до 20. јануара-1894. Све мене последњих тридесет година наша II Школа, од лицеја до данашњег дана, пролазила је за време професоровања на њој Нешићева. На њено унапрећивање .један од најјачпх раденика био је Нешић. Био је ректор Велике Школе у више прилика: 1882., 83., 84. и 1893. п 94. год. Његова нскрсна природа, симпатична појава и нскуство о школи, које је нмао, као раденик, који је свој жнвот провео у њој, не еамо да је био од утицаја на генерацнје нове, које је он стварао, већ п на колегнјум, који с.у већпном сачпњавали негдашњн ученици његови. Њему се највише има уписати у заслугу, што је тнм непрестаннм преображавањем наша Велика Школа данас у могућности да постане уннверзптетом српскпм. Променама нолитичкпм у нас н Њшићева снага не оста недирнута. Он је отншао са Велике Школе за министра просвете у кабинет Симићев и у тој дужностн остао до 21. марта исте године. По паду кабинета бно је на расположењу до 9. маја 1894. кад .је постављен за државног саветпика. Као државни саветник био је до 24. .јануара 1900. годпне а за тим је стављен у пензију. Нешић је имао огромна утпцаја на развијање нросвете у нас н ван своје катедре. Као председник Просветног Савета 1882., 83., 84., 85., 86. био је од непоередног уплнва и утнцања на унапређпвање просвећнвања у Србији, што се јасно вндн из плодног и обилатог рада на просветн из поменутих година. Нешнћ је у данима кад се је у нас уводно нов спстем мера нмао једнни готово заслуга за брзо н лако увођење поменутог система. Ради практпчког начппа да се поменуте мере уведу, буде нослат 1872. у Белгпју н по повратку изради закон о метарским мерама, којн је као референат владпн н у скунштини бранно. Ради популарисања истог система, напнсао је науку о метарскпм мерама. Радовима на науцп, штампанпм у Гласннку Ученог Друштва, Гласу Академије и др. стекао .је велнко нрнзнање у Ср-