Дело

ХРОНИКА ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ЈОВАНА ДРАГАШЕВИЋА Ове године имамо да забележимо редак догађај у жнвоту једнога српскога књижевника, који је доживео да прослави свој књкжевнп рад. Јован Драгашевпћ, ђенерал у пенсији, прославио је 17. маја педесетогодишњицу свога нлоднога и разноврснога'радаГ' Драгашевић долазн у ред онпх наших књпжевника који су иочели свој рад у другој половпнп прошлога века, а јављалп су се у многим гранама књижевним. Као год што су Милпћевић, Шапчанин, ^Чеда Мијатовпћ, разноврсни пнсцн, тако је и Драгашевић познат и као песник и нриповедач, псторнк и географ, дипломат и војнн писац. Према томе цео књижевнп рад Драгашевићев може се поделитн у три груне: песннчка, историско-географска и војна. Драгашевић се јавља најпре с песмом п то у времену кад је поезија одушевљавала сву омладину српску, кад су се јавнли и Змај, Јакшић, Шапчанин, Каћански, Кујунцпћ, Новаковић. Прву своју песму, Молитву, Драгашевић је наппсао 1854. године и од тога времена његов књнжевнн рад је пролазно кроз разне мене и облике. Најире је нздао две збпрке Песама (нрви пут 1860. године а други пут 1869.), па је ирешао на драм.у, Хајдук-Вељко, која се и данас очувала у реиертоару многих српских позорншта, а Драгашевнћева је пдеја, но његову прпчању, у позорншној игрп Маркова Сабља. коју је израдио пок. Јован Ђорђевић. У белетрнстпчне радове долазе још: Истинске прпче (аутобиографнја I), Аподнксис (аутобнографија II), Усиомене на Берлинскп Конгрес (аутобнографија 111), Царица Јелена (недовршена).