Дело

41‘2 Д Е Л 0 нли разочарани долазили на њу, главно је да су од политпке негатпвнп само резултати били по наставу највпшу у нас. Политпка није могла поштедити нп Нешића. У време једно од пертурбација политичких у нас узет је Нешић за мнннстра просвете, али како је то гшеменита нрпрода била, која ннје створена за онакву политику, каква се је у нас онда водила, брзо се склонио да начини места онима, који знају служити н другоме чему а не истнни, а он то двоје није могао никако измиритн. После одласка са В. Школе бно је неко време државни саветнпк. Последње дане провео је у миру, до последњег часа пратећи развнтак науке и успешно радећи на њо.ј. 0 Неншћу као нрофесору, научару п човеку могло бн се много писати и писаће се. Он ће као човек и професор остати као најмплија успомена у кругу својих ђака п савременика. Нема ваљда ннједнога, који је најмање са њим био познат да његова чиста, отворена и искрена прпрода није најдубље импресије чиннла, чннила утисак оних класичних примера, који су израз безграничне доброте и беспримерне несебичности, што је својствено тако великим душама, каква је његова била. Будућност, која ће далеко од свију нас изрицати суд о делима оваких људи, какав је Нешић био, уврстиће га извесно међу најзаслужније синове народа из кога су поннкли, у ред онпх, који су се старали да животом и радом примером предходе поколењима. К. Стојановић.