Дело

ДНМИТРИЈЕ НЕШПЋ 411 II Сав је рад ван школе Нешнћев бпо посвећен опет своме иредмету. Као члан Ученог Друштва а доцније Наше Академије написао је побројане расправе већином пз чисте математике, из области оне, на којој се тако много радило у његово време у доба, кад се највише нових праваца јавнло. Из тако опште науке, ипак је Нешнћ, као прави научар указао на многа пптања, која обраду потребују а са успехом многа н решио. Главно обележје свпх његових радова је у главноме јасноћа излагања проблема, метод, којпм је окарактерисан његов рад и као наставника. Питања су, којимасе бавио нли докази нови — елегантнијн, за илустрацију каквнх теорема нлн расв»*тљавање тамннх проблема у философији математике: као што је питање ,о суштини диференцијалног рачуна, које .је новод толпким полемикама било. Питање о квадратури круга, старо као вечност, за математичаре нашега доба има вредност у тражењу доказа да је Лудолфов број доиста ирацноналан, другпм р«*чпма резултат је свих доказа негативан очекпвању, да се може наћи начин за квадратуру. Вредност ,је овога пнтања у налажењу начина за ректифтикацију круга каквнм новнм методом, помоћу извесне нростије криве, што је Нешпћ у својој расправи изнео. Док је први део, немогућност решења, односно доказ о нрационалности Лудолфова броја, доказано на стотнну начпна н тим скинут са днеВнога реда, дотле је пнтање о ректифтнкацнји ие само круга већ свнх кривнх слободно поље за прнмену ннфенитициалног рачуна н даље остало отворено. Радови су му ноглавнтп пз школске књижевностн: тригонометрија и алгебарска аналнза. Ово су номоћне књпге биле удешене за његове слушаоце. ()ви радови носе обележје свих његовпх радова, одликују се јасноћом п елегантношћу употребљенпх метода. Нешићјеу нас радно на увођен.у новог система мера (метарскнх) н о томе ппсао практнчки, што је у нрвпм данпма као номоћна књига једина била, за одомаћнвање овог снстема. Полптнка, која је највнше сметала правнлном развићу живота у многпм видовнма његовпм у нас на науци се је највнше светила. Она је са наше П. Школе непрестаио одузнмала снаге, које су биле у стању усиешно на нашем највншем нросветном заводу раднти. Тп се људп плп внше нпкако нпсу нн враћали