Дело

КРИТИКА II ШШЛИОГРАфИЈА 419 Ргенве, РоШ. Коггевро^епг и другим листовима, разрадио је осим тога мало више оне одељке, који се баве о тектонској природи самога иотреса и вези његовој са процесима у родопској маси, даље је акцептирао све закључке г. Јанковића о епицентру, природи потреса, и тиме дошао до истих резултата до којих п г. Јанковић. У осталом ово наговештава и сам г. Хернес, јер готово нема стране у његовој књизи, у којој се не нозива па проматрања г. Јанковића и њих не узима као изворе првога реда. Сем овога г. Хернесу (као и г. Јанковићу) је у многоме олакшан рад и због тога, што је област, у коме се десио земљотрес, потпуно тектонски испитана од г. Цвијића,1 и ироФ. Хернес (као г. Јанковић) утврдно је да су нукотине, постале услед тектонских поремећаја, које је г. Цвијић констатовао ире земљотреса, сасвим тачно констатоване, и да се земљотрес простирао дуж неких од тих пукотина. Г. Хернес је изнео у овојој књизи и Цвијићеву тектонску скицу околппе Солунско1 Залива. Цео је рад Хернесов нодељен на седам делова: I. Ирве вести о солунском земљотресу. II. Време потреса за Солун. Приближно означење времена за остала места. III. Опажања земљотреса од 22. јуна и последице његове у појединим местпма Македоније. IV. Претходни и потоњн земљотреси. V. Тектонска природа нотреса од 22. јуна 1902. г. VI. Ранији македонски потреси н вероватне нпвоске промене око Солуна у току појединих деценија. VII. Веза између македонских земљотреса и тектонских процеса у родопској маси. Прве вести о овом значајном земљотресу дао је проФ. А. Белар, управник сеизмичке опсерваторије у .Бубљани. Белару су земљотрес анарати регистровали 22. јуна у 3 ћ 57' по подне: сем овога показали су га и сеизмограФИ у Флоренцнји н Риму. Судећн по правцу компоненте (СЗ—ЈИ) Белар је одредио одстојање епипентралне области од прилике на 1000 километара и мислио је да је опа на обалама Грчке. Иосле овога нзншли су п телеграФски извештаји из Солуна у N. Р. Ргек«е, РоЖ. Когге*ропс1еп2 и др. Претерани извештаји о лоследицама земљотреса учинили су. да се нроФ. Хернес реши, да, као изасланик бечке академије, на самом месту испита последице и уверн се у истпнитост тих нзвештаја. 1 .). Су 1 ј 1г. 016 СекОлшсНеп Уог$гап$е ш Јег НИоЈореша^е. $јтицгећег. Јег ка18вг1. АкаЈ. <1ег \\’Ј88., \\Чеп, СХ. 1901.