Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРЛфШЛ 423 истоимеиог јсзера до Дојранског Језера. Тај се расед можда нродужује ССЗ-у с оне страпе Беласице, где се спаја са Естрајховом термалном липијом; на југу има правац ИЈИ и пајпосле, савијајући на ][ продужује се у Мадеиохорију. чНијс поуздано да је истовремепо 22. .јуна или приближно истовремено са горњим рассдом био активан и расед на Вардару између Циганске Клисуре и Мнровца*. „Свакако је земљотрес од 22. јупа, као и претходпи н доцнији трусови, у вези са тектонским процесима родопске масе, који још трају, са спуштањем и тоњењем кристаласте масе у дубину, са оппм процесима, који су иресудни за данашњу пластику родопске масе и који, што управо показују ови земљотреси, и данас нису завршени“. После ових закључака, проФ. Хернес нам у идућем делу износн, и ако је у томе оскудан са подацима, најважпије земљотресе, који су се у току минулих година, па и вскова, дешавали у Македонији, парочито у Солуну. Ти су се земљотреси десили: 52. год. (хрншћанске ере), 62., 667., 1430. (26. Фебруара кад су Турци Солун заузели), 1829. (13. априла, 5. маја), 1853. (10. августа), 1858. (27. депембра), 1859. (5. марта), 1865. (27. маја), 1866. (6. децембра), 1867. (28., 29. и 30. марта), 1868. (19. октобра), 1869. (1. децембра), 1870. (15. априла), 1871. (4. априла, 16., 17., 29. н 30. новембра), 1873. (23. децембра), 1876. (12., 13. и 14. септембра), 1879. (11. јануара). Јасно је из напред наведеног, даје македонска област у сталном кретању, зато нам г. Хернес наводи и неке податке о вертикалном кретању морске обале, које јс добио од стручњака у железничкој дирекцији у Солупу. <>во су тн подацн: 1886. године приликом коптролног нпвелмана видела се зпатпа разлшса од -|- 40 см. над нултом тачком (средњи морски ниво је код Солуна), која је одређена још при грађењу пруге 1870. год.; 1900. год. при повом контролисању видела се разлика од — 20 см. од стања у 1886. год. По овоме, као да се морска обала од 1870.—1886. г. нздигла за -|--Шсмч а после од 1886.-1900. г. епустила за 20 см. Ово је прнмећено поред железничке пруге од Солуна до струмнчке станице. Ма да је ово могућно, г. Хернес ипак мисли да су инструменти погрешно Функционисали. Носледњим делом својега рада проФ. Хернес указујс па ону интимну везу, која постојн између македонских потреса и тектонских процеса у родопској маси. Ову везу је још раније г. Цвнјић увидео и констаговао, а овнм иотресом је само потврђеи н сасвим доказан онај закључак г. Цвијића, да су радијалнн поремећаји све