Дело

•20-2 Д Е Л 0 да бн се избегле непријатности и казне, које ове сићушне непсправностп иеминовно вуку за собом, свакп од нотчињеник старешина гледа н стара се, да прво ту и главно ту. буде исправан па ма и на штету главне своје дужностп н да, затим, ћути н уступа и тамо, где му општи иптереси службе п корист војенога дела дају право и налажу да буде самосталнији у свом старешннском звању. Но ова ненормалност погледа на значај службе п поретка пма и друге рђаве последице: она’ веома рђаво утиче на самосталност карактерности и на моралну страну офицпра. Велики део млађих старешина, инстнктивно обузети тежњом да олакшају тежак положај у који долазе услед постојаних командантовнх чепркања свуда к по свачему, иавикавају се да се впју око њега, да му ласкају и угађају на штету достојанства личностп п иптереса службе и морала, бавећи се, као и он, сптницама и потпуно улазећи у улоге, најпре клакера н удварача, а за тим у улоге денунцпјаната свега, што уоче да ипје у командантовом укусу. Онај пак мањи број оних, којима свест о достојанству човека и карактер не допуштају да се спусте на ступањ мамелука, обпчно, илп застају код буквалног извођења форама, дигнувши руке од свега осталога и тиме, колнко се може, отклањају напасти, или, вршећн своје дужности по упуту савесги н свом разумевању, пуштају се низ ток догађаја на шта нм Бог да. Може се унапред знати да такви ретко пролазе добро. Ако ништа друго и горе, они су вазда на оку као елеменат осорљив, самовољан, непоуздан и неподесан. Нека се из тога, што смо горе навели, не нзводн да мп одбацујемо потребу строгости у војсци п да држимо да се у војсци н војском може управљатп добротом н снисхођењем, илн да претпостављене старешине треба да буду само иразни сведоци делатностп својпх потчињених. Не, то никако не. Ми то нити хоћемо нпти мислимо, пнти се тако што може вахтевати и мислити. Сгрогост, али строгост правична п паметна. основана на земљишту потребе и разумних захтева, најважнпјн је услов да се маса људи, међу собом различитих појмова и пожуда н на различитим ступњима образовања, слије у једну цепшу, у којој се личне особпне ноједннаца губе, п да се та маса, као целнна, може да упутп једном општем циљу. Војена строгост потиче пз неоиходности строгога поретка у вршењу дужности законима обележене. Ситничарење и ћифтизам у војсци