Дело

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА '203 4 од стране виших старешина пе означује таку строгост, п нпје условмНто војску, која носп то нме, чипп војском и на делу. У војсци, као у једној многобројној масп са онредељеннм задатком", сваки од њенпх чланова, којп су као делови једног мн^ШДОженог механизма, одређен је тачан круг рада и сваки од тих делова има своје специјалио назначење. Псправност целине зависи од пеправности делова у целнни, п од тога, да ниједан од тих делова не функционише тамо где му није место. Командант је једаи важан део те целине и кад се он пача у послове, који спадају у надлежност млађих од њега чинилаца, он у даном моменту нрестаје бити оно, што треба да је, и тиме, појмљиво, нарушава стројност и правилност функционисања осталнх делова. Његов је задатак да управља и показује пут којим треба да се следује у свима гранама делатности и да над свима и свачим бди. Ситнице и крпежи, где су и колико потребни, имају своје специјалне представнике нз реда мањих старешина, оних, којп су и дању и ноћу непосредно уз војника. Један виши командант, који разуме свој задатак, има пуне руке крупнијпх и важнијих послова но што су трчкарања по ђубриштима и другим ћумезима или хватања млађих итд. Мешати се у посао потчпњених и притнскивати на снтннце, значи доказивати своју комш тенцију за то а не за нешто више. Онај командант који се бави ситницама и који ту налази ослонца за свој ауторнтет, није дорастао за свој положај и засведочава да нема у себи особпна, које му дају умну и моралну превагу над онима, који су под њим. Неумесна и неоправдана строгост и завлачење носа у свашта, штете делу као п неоправдана доброта и снисхођење. Официри као и простп војници високо цене старешину само онда, кад, поред сталности и чврстнне карактера код њега, виде још озбиљност захтева и надмоћност ума. Лако је, имајући у рукама власт и право заповедања, захтевати од нотчињеннх ово или оно, али сгарешина који уме да води рачуна о свом положају и практичном ауторитету, никад неће захтевати внше но што се мора и може да изврши, и никада се неће трошптп на војено-полицијскпм ситницама, које доликују поднаредницима и капларима. По себи се разуме. да сваки старешпна треба н дужан је да улази у све радове својих потчшрених органа, алида улази, нарочпто, ако је старешина већега ранга, само у улози посматрача у колико се закони и његове, на закону и потреби основане наредбе врше