Дело

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦПЈА 205 не остају на својим местима, већ ступају у време рата у ред борацп — сТарешина, где се они, по изгледу радо и ио својој доброј вољп, не само лишавају својпх комфората, него још и излажу: ‘опасностп н патњама, којима изобилује свака кампања. Кад се тако што дешава у другој којој војсцн, тамо се то сматра^даиретка врлпна и као „порив“ патриотнзма, док мп, ето, хоћемо п то да уврстпмо у мане — рећп ће нам се. Но молимо да се не пренагљује. Мп овде писмо као п онн тамо у некој другој земљи; мн се међу собом врло добро познајемо; ми смо кад се личности тнче, сви од рачупа. Господа, која код нас тако радо остављају дебеле хладовпне канцеларија и свита и свечано излазе на ратну позорнпцу да се тамо одуже својој отаџбинн, нису обични људи и опи знају шта раде. Таквих нема свуда. Не раде онп то што увиђају да се у војсцп осећа потреба за њима, нити пак зато, што им не допушта образ да, се браћа без њих боре, или у циљу и с намером да у колико могу помогну п да стварно на своја плећа и на своју одговорпост приме додељена им командовања трупама у борби. 0 не, не! То су извежбанп артисти, којп с тачним рачуном и одлично одигравају улоге псевдокомапдантске, за које се умеју регресиратп. То су они команданти што, имајући осигурана леђа, умеју да изјашу пред готове трупе, да им се покажу у пуној важности својој, да им очитају како је лепо за отаџбину мрети п да их, после тога, и не впде и за које, у славу њпховог имена, други раде. Простије, то су команданти по имену само и да, кад треба, примају награде и одликовања, — командапти, који пе само не учествују у борбама и не воде у бој своје трупе, него који често и не знају, где је, која је и шта ради њихова војска. Погледајте их какви су на маневрима, где нема ни куршума ни мина, иа ћете их лако замислити какви су били и какви оиет могу бити у рату и бојевима. За њих лично важан је назив команданта и то команданта из рата или бар са маневра. Њима то треба и кад то постигну, постигли су и своје циљеве. Али такви су нашп норетцп и протпву њпх се не може. II стара и нова војена наука учи да војску у рат и бо.ј треба да воде старешине, којн су је сами у мирно доба васпптавали, учили и снремалп за рат и који је добро познају. Код нас је сасвим нешто друго п војску воде у рат они, који нити су је учплп, нити се сами у њој учили. Квалнфикације за командо-