Дело

206 Д Е Л 0 ваље днвнзијама у рату признавате су онима, који су у мирно време лнферовали пушке и набављали топове, коње итд. Уосталом, наша војска пе спрема се н не учи као што се снремају п уче друге војске, па се као друге ни у рат ие водн. Она је ту сама за себе и свој оригинал. Странцп, којн су ималн прнлике да виде нзближе вашу војску, ие одзпвају се о њој ни иајмање похвално. Ако нас шгеде, те ие куде п иепсмевају, они обнчно оћуткују о главиој стварн пли увијају, пзносећи спрредности и ситнице. Но има их којн нас не штеде и ударају иосред чела. Један енглески офпцир, којн је пре десетак годнна походпо п посматрао нашу војску, прнча1 о њој ствари, којих се свп мп, што смо Србп, имамо само да стидпмо. По његовој оценн наша војска не зна и не уме: нп да маршира, нп да јаше, ни да гађа, ни да салутира; па парадама и па екзерциру она је колпко јадна и жалосна, толико п смешна; на маневрима сасвим неурачунљнва п као да није војска. Днсциплину и дух, а тако исто и спољашни пзглед војнпка, његово кретање п нонашање, па чак п његово одело — оп ставља испод сваке критике. Укратко, његова је оцена: да наша војска нп с!е 1асГо нп с!е јиге, нп у поједпности, нп у маси нпје никаква војска. При свем том и таквој оцени, он не грди, не ружп п ие исмева нас: он само као да жалп п као да протествује што је то тако и што пије боље. Не вели пп да матернјал не валж; напротпв, зна н тврди да је српски жпваљ веома подесаи за војника и физнчкн, п морално, н умно, те га баш то п чуди, на чисто н љути. II руку на срце па признајмо да је све тако, све како Енглез вели. Он је пспричао оно п онако, што је п како впдео, дакле истипу. Он нпје пмао нпкаква рачуна нити га је п.матп могао, да пзопачава у туђој војсцп стање, које је пмао у задатку да проучн, па да тпме уводи у заблуду своје сународнике и оне, ко.јп су му тај посао поверили. Код њега није, дакле, говорпла пн мржња, пп завнст, нп симпатија; његова је дужност била да својнм земл.ацима положп рачун о ономе што је видео п да пред и.пх пзнесе стање н ствари као што су, а у цпљу осветл.ен.а истине и, ако треба, то п за поуку. Њега се 1 Члапак овај преведен је н одштампан у Впделу 1892 пли 1893 годнне. 0 н.ему је одмах после тога говпрпо у нстом органу личпо иокојпи Мплутпн Гарашанин.