Дело

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 207 није тццало како ће се код пас о њему мислити, он није тражио *нити да нас зздобије нити да одбије, он је само показао својпМ Енглезима те да знају: каква је и од колнке вредности срнска^војничка ппјаца. Нгша може битп непријатно што смо ружно насликани, још^згГше непрпјатно што знамо да је слика верна копија с орнгннала, кога смо ми научени да молујемо много лепшим но што је, али бисмо показали велико безумље, кад би човека, који је казао пстину, мрзели илн се дрзнули да то поричемо. Факта из наше најближе прошлостп потврђују да у оцени наших прилика нови.јег времена нема ннчега претераног и да је Енглез у свом раду био према нама искрен и савестан. Човек, који отворено излази и указује нам бреше на нашој тврђави док је непрпјатељ још далеко, прнјатељ је наш и ми смо дужни да се на његов глас осврнемо, у толпко пре, што самн не умемо да уочимо своје недостатке и проценпмо њихов погубан значај. Не иризнаватп своје мане и кострешити се кад се оне са стране указују, значило бн бегати од истиие н не желети иоправака. Такав поступак био би један више неопростив грех н према невпној војничкој маси која бп се н даље лиферовала просто као јевтино топовско месо, и према народу и земљи, чије су жртве на своју војску већ и превелике. Најштетнијп су и најопаснији делу и напретку онн, што пм свака истина, која не ласка, боде очи и којн, заглнбљенн у егоизам и тесногрудост, увиђају мудрост и такт у прпкривању и порицању својих недостатака и прљавштина. Свакн покушај, који је уирављен забашурпвању стања, које је тако јадпо н жалосно, преступан је,_ а у исто доба и трагпкомичан, као што је трагнкомпчна она африканска грдосија — птнца, која, кад је ловци појуре, завлачи главу у песак, мислећн јадница, да ако она не узвиди своје гонпоце, неће видет’ ни њу гонноцн њенн. Казује се п резултатима дела п речима, да наша војска не стоји на виснни, на којој треба да је, и да она оваква као што је не личи на војску добру и ннје као нгго су њене друге, па је нужно онда да се на то осврие н ствар озбиљно иснита, а не чпнпти се невешт или се у одговору самохвалисати и лажно тешити. Предмет је ту, и свакоме, коме је до истнне стало, лако га је познатп. Треба само желети н хтетн иозиати истину, па је пола дела већ постигнуто. Може се мислити о себи иајбоље, може се еамообмањивати колико се хоће, али се