Дело

НАША ВОТСКЛ II ЊЕНА ОРГАНИЗАПНЈА 215 Такве, ето, услове веже за командантске положаје један сав^емешГ војени -публицист — практичар, и таквпх се услова ст]зого н придржавају прн постављању команданата и виших старешнна свуда, где се хоће н где је прннцнп, да војска буде стваршј нзраз силе једне државе у смислу међународне чинТевИде. Тамо пак, где се захтева да војскз има н други задатак п где она треба да вршн послове око сређивања унутрашњих односа у земљи, ти п таквн услови не могу се, наравно, нп стављати. Овде се само собом навезује питање: јесу ли личности, које стају на чело наших дивизија, у погодбама да могу задовољитп све захтеве, који се став.љају њиховом положају? Рећн ћемо одмах, да заповединцима наших днвизнја, који су то данас, не порпчемо способност да своје дпвизпје могу повести у рат и у рату руководити бојевима па, можда, и победе задобијати, — то ће потврдитн или рећн будућност; али сасвим је друга ствар кад .је у питању способност: научпти ратној вештини, спремпти и у опште успособити за рат и бој једну огромну и веома разнобојну масу људи н то масу, у којој се морају изразити све струке и професије. Ту, у овпм последњим погодбама, већина наших дивизијара нема нужне подобностп за своје положаје, не толнко потоме, што су они официрн само једпе струке, колико потоме, што су то уопште млади људи и што система* наше војне организације искључује могућност израде у младим годинама оиитних војеннх старешнна за већа, а нарочито за овако компликована командовања, као што је данашња наша дивизија н онда, кад чак не би узимали у обзир околности, које унакарађују паше војено дело. Дивизијски су команданти офицпри само једне струке и, као стручни за своју струку, не могу бити стручни у пословнма струка, у којима нису упражњавали. Међутим, по склопу и карактеру органнзацнје наше дивизије, они треба да руководе образовањем, да указују на погрешке н да упућују на правилпост рада без разлике по свпма струкама у свом подручју. Та околност, што они имају под собом одговорне представннке за сваку струку, попуњује у неколико дивизијареву нестручност, али она не даје јемство за успех у дотичној струци и не чнни онај ауторитет утпцаја, који, у интересу дела н сигурног успеха, сваки претпостављени треба да има. Представници струка у дивизнји јесу непосредне руковође и посредни извршиоци рада