Дело

'2М Д Е Л 0 љања порезе н десетка, па да зло достигне кулминацију. Оно се понајвише осећало у брдовитпм пределима Херцеговпне, те се устанак, чим .је пукла прва нушка у Невесињу, рашнрпо ио свој земљи. 31. јула 1875. годпне свн су се хрпшћанн бнлн отворено диглн нротив турских власти, п иозивали су прокламацијом и остале хришћане евронске Турске, да се такође дпгау. Још у самом почетку борба је вођена очајннчкп. Турцн беснп од љутине нису штедели ништа, они су палили, упропашћавали, убијалп све што им се пред очиме затекло. Разјаренп усташи, са своје стране, одговарали су на турска варварства истом мером. 11>има није нпшта впше остајало до да се туку на живот п на смрт. Голе, босе, гладне, изнурене од умора и невоља гомиле деце, жена и стараца, долажаху сваког дана све више на најблпжу српску и црногорску или и на аустрпјску границу. Редовна турска војска, коју је Порта послала да угуши устанак. својим понашањем доирпнела је да се духови усташа још впше распале н фанатизам турскога становништва подгреје. Стање је било у такој мери несносно да је рштервенцпја страних сила била неизбежна. Русија, Аустрнја и Немачка, узеле су на се. да задрже Србију н Црну Гору да се не умешају, а наргфивали су Портн да угуши устанак. Пошто је овога пута Турска одбила њихову понуду за носредовање, оне су уз ирипомоћ Француске н Пталије, поновиле свој предлог. Овога .је пута Порта примила, али са задњом намером, да их изигра одмах првом згодном приликом. Прадом својом од 2. октобра Султан је опростио Посапцнма и Херцеговцима нешто од данка на дугу за извесну периоду. На ноту Апдрашијеву, којом су се охрабрили усташи. султан је одговорио ферманом, којим је опраштао порезу пз свих нрошлих година, тражио и обећао је да ће пзвршити сам својом вољом све реформе предвиђене у њој. Усташи су на против одговорили да остају при својим потражпвањима, што је значило да траже потпуну самосталност. „Ми не можемо оставити оружје — говораху вође усташа — док нам се не да положај сличан оном, који пма Црна Гора“. Прегов< >ри су дакле узалудво вођенн, јер нису дали никакав резултат. док је сптуација с дана у дан бпвала све замршенпја. Међ.утим. у Бугарској су се догодиле сече сличне оним у Спријн. Свуда у целој Турској говорило се о огдштем иокољу хрпг• ћ на. ЈСонсули Француски н немачки били су убијени од ра-