Дело

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 283 зјареце мусломанске светине у солунском конаку у сред дана пред очима самога валнје. Нови бегунцп, све мизернији од ранијШ гомнлаху се ненрестано на граници сриској и црногорској. Њихова појава, п.ихова прпчања о зулумпма и турском варвар ству толико су раздражиле масу, да је пндигнација била на вр%М1у. „Помоћн или пзпшути“ — викао је свет по улицама. •Јавно је огорчење било дотле дошло, да је се млади кнез налазио пред дилемом: да абдицира или против своје воље да задовољи народно расположење. Они, који нису познавали стање, питали су се забезекнуто: „Ама шта је овим људима“? Кад су прочитали 2. јула 1876. године објаву рата Србије н Дрне Горе, говораху о нама: „Шта их је руководило на овоај корак? Они (тј. ми) мора да су дуди или најгори дивљацп кад објављују рат без икаквог разлога!" Заиста пзгледало је да су наши лудн, пошто су се, и ако су били внше но сигурнн да ће бити бијенп, ипак упуштали у неједнак рат, којн им је налагала божанствена једна дужност. Они су били дпвљацн, пошто су се нзлагалп опасностп да буду масакрирани, а међу тим веома су се мало надалн да ће што помоћи. Рат, после неколико повољннх сукоба по нас, испао је као што су га предвиђали влада и сви трезвеннјн Срби. Народна српска војска која је имала да се бори скоро са целом турском војском — пошто по скројеном турском плану само су мали одреди били послати на Црну Гору, с намером да се тамо поново врате, пошто прво скрају опаснијег ненријатеља — у пркос ратних цримера јунаштва, морала је да подлегне пред много јачим бројем непрнјатеља. Кнез н влада његова, пошто им није остајао други излаз, обратили су се молбом велпким силама за помоћ. Ове су потражнле примирје од свих ратујућих-од месец дана: но Турска, као победилац, хтела .је сама да реши нитање и ставила нам је тешке погодбе за мир. Пред оваку дрскост Турске, Србпја је почела поново свом својом слабом снагом да се спрема на отпор. Било је очевндно јасно за вел. силе као п за саму Србију, да њпхови напори неће бити у стању да раздреше чвор, алн су они ипак били од велике важности. Догађаји су се временом замршавалп све јаче. Стање је постајало свакога дана горе. Беснило и варварство турско непрестано је расло, тако да је Пвропа била прннуђена да се нешто внше запнтересује. Енглеска је са своје стране предузела одво.јену интервенцнју, која .је остала без последпца. Ру-