Дело

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 235 рат. Цар, који се нонајвнше био ангажовао, после толпкпх неуспеха, бж» је изван себе од љутине. Свакога се момента очекив&ло да Русија већ објавп рат Турској. Најзад, 24. априла а1еа Дип јас1а. У свом манифесту цар говораше: „Пошто смо исцрнли све начине п мирољубиве напоре, ми смо принуђени ун^едГнивим држањем Турске да приступимо озбиљнијим мерама. То нам налаже осећај правнчности нашег сопственог достојанства. Турска одбпјањем својим нриморава нас да употребимо силу оружја“. Док цпркулар руског канцелара, којим је он извештавао силе о кобноме решењу, говораше: „Цар наш узвишени господар, решио је да предузме сам оно, што су остали пропустили, да наставе заједно с њим: наредиоје својој војсци, да иређе турску гранпцу“. Ова вес-т. премда су је одавна сви очекивалн, није учинила пријатан утисак на све дворове. 5' пнтегритету турске државе, лежали су различити интереси нојединих сила и требало их је обезбедитп од сваке евентуалности. Тако Енглеска је била забринута због Мисира, а бојала се још и за слободу суецког канала, и није могла ни у ком случају допустнти, да Цариград што претрпн. „Тиме што је је цар ступио сам у акцију и унотребио војску, не пптајући савезнике, он је одступио од европског концерта, који до сада није никад бно повређен, и уједно се удаљио од нравила, на која се с-вечано био ангажовао, да ће их се придржавати. Влада Велике Британцје држи да треба да изјави формално и јавно, да поступак Руснје није таке нрироде, да она може рачунати иа енглеску помоћ и одобрење“ — одговараше лорд Дебрн на циркулар руске владе. II Аустрија је означавала Русији, шта од прилике она мисли, да улази у њене интересе. Русија, пошто .је једном загазила, морала .је задовољитн гледишта Енглеске и Аустрпје, да би нмала разрешене руке против Турске. Конвенцијом између ње и Румуније, био је отворен пут њеним трупама за Дунав. Њима је, пошто су га оне 30. јуна прешле, остајало да нападну непријатеља на његовом огњишту. Иосле извесних маршева, већином новољних по Русију, њене се трупе зауставише пред Плевном. Јуначки отпор Осман-паше п неуспеси Руса за време опсаде Карса охрабрили су у неколико Турке. Заинтересоване силе, прн том стању, данушемало душом. Алн појачања, која је добила руска војска н сарадња Румуније, учинила су да им се преда Плевна (10. децембра), после четворомесечне одбране; док им је крвави пораз Мухтар-паше, 15.