Дело

1ШТЕРВЕНЦНЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 2:57 зациј^ војске. Заборавити је после оваке велике кризе, не награДцтп је* због њбног мировања, било је нешто впше но гадно. У осталом, да су прилике бар остале исте. Али не! Србпја, за коју^се она надала да .је добпје на поклон, као знак султанове ве^ш^душностп, за услуге које би му учинила у ма којој прилпци, датом јој самосталношћу, измакла .је за навек. Са стране Румуније пли Бугарске, још мање бп се могла надати. Босна и, Херцеговина с друге стране, пошто пмјестање било поправљено, не би дуго чекале да се сједине са Србијом или Црном Гором, њпховом браћом по пореклу. Тако је била искључена свака нада, да ће она моћи надокнаднти заменом оно, што је пре пеколико година била нзгубнла у северној Италији. Енглеска с друге стране, завидећи Русијп због њеннх усиеха, и бојећн се за Источну Индију, хтела је да поннзи моралну сво.ју супарницу, сужавањем резултата њених успеха. Појава још једне поморске државе њу је узнемнравала. Стога .је узела нннцијатпву и протествовала против сан-стефанскога уговора, тражећи, да се сви његови чланови ревидирају у конгресу састављеном од свпх спла потпнснпца париског уговора. Доказивала .је, да пије требало дозволитп Русији, да решн сама питање, које је било од општега интереса. Пошто одговор руске владе нпје њу задовољавао, она је почела озбиљно да се спрема, да се понесе са њом. Кит је претио слону, да га нападне у његовом дому. Русија, уморна од претходнога рата, бојећи се нових жртава, пристала је најзад да се сазове конгрес. 3. јуна Немачка је позивала већ разне владе и 13. истог месеца 1878. г., конгрес, под председништвом кнеза Бнзмарка, држао је у Берлнну нрву своју седницу. Главни посао већине пуномоћннка, чланова конгреса, био је, да се прегледа цео уговор, који је био закључен између Русије и Турске саме, да се заузда руска пожуда, која није знала за границе; да се побољша стање Турске, како би јој олакшали опстанак и најзад, што није било нигде речено, али се подразумевало, да се они наплате за наметнуто сензалство. Тако, у другој већ седници, они су претресали најглавнију тачку, питање о простирању границе нове државе — Бугарске. Њу су они поделили на три области: на северну Бугарску, која је ишла на југу до Балкана; на Источну Румелпју; и на Бугарску изван ових области, која је имала да се поврати'у з1а!иб цио. У 1. члану новога уговора стајало је: „Бугарска.је