Дело

2:{8 Д Е Л 0 констнтуисана у автономну кнежевину, под суверенитетом Султановим, коме има плаћати данак. Она је по њему нмала своју хрпшћанску управу и народну војску“. Чланом 2. утврђена је њена граница. У члановима 3.—13. регулисано је оно, штојесе односпло на избор кнеза нове кнежевине, на састав њене народне скупштине, и постављене су норме, које су нмале сачињаватн базпс њенога јавног нрава. Слобода и вршење религпознпх обреда свих вера била је ујемчена свпма њеним поданицнма као н странцима. 11 >ена* ировизорна администрацпја била је такође уређена. Трговински и пловндбенп уговори, као и све конвенције п аранжмани, закљученн између Порте п осталих сила, одржане су и даље у важности. Такође била је предвпђена н сума, коју ће кнежевина плаћати на име данка свом сузерену. Уређено је железничко пнтање аустрискога друштва. Чабранпло се турској војсцн, да се п даље задржава у кнежевпнп. II расправљено ,је иајзад пптање о својпни појединпх приватпих еоиствеипка, државе п религиозних корпорација „вакуфа“. Чланом 13. образована је јужно од Палкана автономна провннцпја под именом: Источиа Румелија. 1Пен је државноправни положај био нека чудновата појава п није дуго прошло, а да се не сједипп с кнежевпном. као што је бпо предвндео Блунчлп у својој расправп о Берлинском Копгресу, неколико година пре сједињења. Она је остала директно под иолитичком и војном влашћу Султановом, са слободном унутрашњом администрацијом. Дали су јој за врховиог гувернера хришћанина. У псто је време бпо регулисан обим султановпх нрава у унутрашњим пословнма провпнције. Чланом 23. обвезивали су Порту да прнменп скрупулозно у Криту наређење уредбе од 1868. г. са изменама, које буду биле потребне. Исте бн измене, према локалнпм иотребама, изузев наређења крја су се односила на данак критски, требало да се уведу н по осталим деловима евроиске Турске, за које ннсу била предвиђена нарочита наређења. Постављен је основ по ком се имало решити граннчно пптање с Грчком, што је, као игго ћемо видети, дало новода новој пнтервенцијн. За тим долазн члан 25., којпм је требало задоволшти Аустрнју ударом нанесеним на српско становнпштво Босне и Херцеговнне, које су биле поверене просвећеннјој, а у исто време и опаснијој тиранији, из .једног разлога, пгго су становници тпх покрајина билн те несреће, да су нсте раее с Русима. Да