Дело

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ 241 улогбм, јер јој .је било забрањено да употреби силу, охрабрнла Ар^анасеГ док јег Порта, с друге стране, протествовала против демонстрацпје, и наредила је генералу да одбија оружјем свакн покушај искрцавања. Но најзад Порта, видећи да је на'шшгг$на и од свог пријатеља, од Енглеске, била .је принуђена да* уступи Уцињ после боја с Арнаутима. Што се Аустрије тиче, она је умела да савлада све тешкоће, после неколико крвавих окршаја са турскнм и хришћанским становништвом, који су се сада пред заједничким непријатељем спрнјатељили и ако су се раније мрзелп. Бугарска и Румелија са своје стране добиле су, ова једног гувернера кога је поставио Султан, а она за кнеза царскога синовца Александра Батемберга, кога је изабрао народ. Овим је нзгледало да је постигнут циљ конгреса и да је за дуго васпостављен мир. Али Силе су се превариле, пошто то стање није дуго трајало. Сједињавањем Румелије с Бугарском доказан је недостатак уговора и слабост европскога концерта. 18. септембра 1885 год. избио је у Пловдиву, у престонпци васалне провинције незадовољннчкп покрет. Завереници, пошто су прво ухапсилп гувернера Гаврил пагау извелн су га на турску границу, одакле су га послали султану на поклон, образовали су провизорну владу и прокламовали су њихово уједињење с Бугарском. Нарочитн изасланици послати бугарском кнезу молили су га да прими под свој скиптар бугарски народ из провинције. Кнез је то без двоумљења учинио н 24. септембра изнео је пред народну скупштпну извршнп акт. У томе .је чппу Европа видела повреду Берлинског Уговора, која је била извршена рускпм интрпгама: док је Руспја, незадовољна догађајима, наредила да се кнез избрнше из редова њене војске и да сви њени чиновннцп и офицпри напусте Бугарску. Остали су се дворовн -задовољили само примедбом да не одобравају поступак, а ни један од њих нпје нпшта предузео да поправи удар. Турска, која је на првом месту била позвана да брани своју покрајину. прешла је ћутке преко тога. Једнно Грчка п Србија, држећи да је тиме нарушен балкански екилибар, протествовале су против тога и тражиле су: Србија, да се поврати стање предвиђепо уговором, а Грчка проширење њене територије. Али покушаји и једне и друге остали су без успеха. Србија после ратне недаће, морала је одустати. Грчка опет, блокирана флотом В. Сила, сем француске флоте, које су јој Дело, књ. 32. 16