Дело

254 Д Е Л 0 ском? У осталом, што се меие тпче, искрено да вам кажем: нису мп се допалн гш Броннчови толпко, те сам се најзад свега окаиуо. То сте вп познавали п нокојнпка? Немојте се чудитп што вас толпко расгштујем за њега. Знате у питању је ту наш Завнловскп. — 0. господпне, кога ја још нпсам познавао? Знао сам п сестру госпође Бронпчове, госпођу Кастели. Нећ су двадесет п четпри године како седпм у Италпји, а о четрдесет годгша говорим тек да је округла цифра. У стварп мегш је четрдесет пета. Зиао сам п господпна Кастели, који је био, у осталом, добар човек; све сам их знао. Шта да вам кажем? Госпођа Кастели је била мало усијаиа глава, носнла кратку косу, била ггеопрана н пмала у лпцу невралгију; а што се тпче госпође Броничове, њу већ знате. — А ко је бно тај Брогшч? — „Теодор“? — 0 то је била дупла будала; једно је бпо што је одпста био будала, а друго што је држао да није. У осталом даље нећу о њему да говорпм, јер: „<1е шогкшз шћП 1Н81 1»епе“. Бпо је у толпко дебљп у колико опа мршавпја. Пзносио је на кантар сто недесет килограма, а очи су му бнле као у рпбе. Уопште узев бплп су јако уображени. На што о њнма више? Кад човек дуже живп на овом свету, п долазп у додпр с људпма, п говорн с њпма онако, као што ја то чиним при сликању, онда долази до убеђења: да ностојп у истини велнки свет, који има основа у својој старини, а нсто тако п оно сметлнште које са нешто готовнне у цепу изиграва тај велики свет. Тај ето Бронич, и ова његова удовпца досадилп су мп с том њиховом готовином, с тога сам волео бптп мало у страну од њпх. Да је жнв Букацкп, тај би дао маха својем језпку на њихов рачун. Он је знао да сам се ја бпо загледао у госиођицу Кастелп, п како је само с тнм терао шегу, нек му Бог опростп, јер ко зна да лп ,је с нравом плн не, јер госнођица Кастели пма тек да се покаже као жепа. Мени је пајвише стало до тога; да што о њој дознам — рећи ће Полањецкп. Све су добре, све добре, само пх се .ја номало плашим, поред све њихове доброте. Мањ да мп ваша жена за коју јамчи. Тпме прекидоше тај гбвор, на отпочеше о Букацком, управо о том како 1)0 се он сараннтн, чега ради .је Полањецки већ