Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊКЦКНХ 2бЗ чнстило ципеле, а ја — вели — ципела нити сам коме чпстио, нпти чистптп! V «/ - /Кестоко! — одговори Полањецки у смеху. Он држи да чпшће*бе ооуће не долази од положаја у друштву, него од народш^тџУ — Да, па њему се и чини: да је олаги Бог зато створио друге „нације“, да би имао ко чпститн обућу племнћу из Кутла, кад се он смилује да се прошета мало ван граннце. А како то да се он не љутп иа младића што се онако жени, јер ја знам да је он Броничове сматрао за неозбнљне. — Можда му и ни.је право, алн се он с нашим Завиловским недавно познао, а овај наш је поносита душица н није хтео да иде први код старога. — За то га волнм; само да је потревпо на добру, јер... — Шта? Зар вп познајете госпођпцу Кастели? Каква је то девојка? — Ја знам њу; али вндите драги госиодине, нисам вешт девојкама. Та кад бих ја њих познавао не бих остао момком носле четрдесете, у пме Бога. Све су девојке добре п све ми се допадају. Али само кад сам после по неку од оних, што су мп се допадале, видео какве су као удате, онда сам у све изгубио веру. Па ми је криво; хајде да немам воље за женидбу па што му драго, али кажем ти да баш имам. ТПта ја могу да знам? Знам толико да свака од њих нма корсет, али какво је срце иза њега — сам ће ђаво знати! Заљубио сам се био у госпођнцу Кастели, нстина је; али сам се ја заљубљивао у све на које бнх наншао. У њу сам можда нешто више него у оне друге. — Па како то да вам одмах не падне на памет да се ожените? — Та, како да ми није пало? Али тада нисам имао новаца, као сада, ни овога гласа уметничкога. Био сам тек у почетку тековине и једнога и другога, а од таквпх почетника нико се не боји внше него они, који су се тек извукли из немаштине. Бојао сам се, дакле, да се на моју .реч некако не намрште господин и госпођа Броничова, а нисам бно поуздан ни да ли ће се госпођица тому одазвати, те сам се окануо свега. — Иа и Завиловскп је као црквени миш! — Али има гласа, а сем тога и старога Завнловскога а то није мало. Ко од наших није слушао о старом Завилов-