Дело

Д Е Л 0 2.У2 се шћућурио где у крај, па је само гледао с рукама поднгнутпм на впше — Бога ми не знам! Полањецки удари у смех: Ех то се тако само чинн пред венчањем, а после навика све изравна. — Не знам, можда сам ја тако глуп. Бнате шта? Чим моја Маргша буде с овим готова ваља да нађе за вас девојку, као што је она. Прпстајем!! — подвикну за преградом Швирски. — Ево моје речп. Оставићу све њој на вољу па ако ми заповедп: „Жен' се!“ а ја ћу жмурећкн! Пзађе, а још не беше обукао капут, па опет поче: Прпстајем! Прпстајем!... Без шале! Само ако би госпођа хтела. — А, жепе то воле впше него Бог зна шта — одговори Полањецки. — Да сте само видели шта је све чннила она Основска да нашега Павиловскога ожени са г-цом Кастели? Помагала јој је и Марина, колико сам ја допуштао. — Познао сам јуче тога Завиловекога код вас. Веома миран деран. Чело му је просто ђенијално. Доста је да га човек само види. Какав је само његов профил са онпм женскнм челом п онпм дрским лицем! Никако му нису лепа колена п претерано дугачке цволнке, али му је глава дивна! То је у контоару паш Венијамин, н однста свн га веома волимо, јер је и честнт по нрироди. — Па то је он ваш књпговођа? А ја сам мислио да је он од оннх Завпловских, јер сам се на странн често виђао саједним ориђиналннм старцем, трулим богаташем. То му је рођак — рече Полањецки — али овај наш Завиловски нема нигде ништа. Швнрски удари у смех. \ штавелнте! Старн Завиловски има кћер, мнлионарку јединицу! Леиа прилика! Тамо у Флоренпији и у Риму нола туцета оголелпх талијанских кнежева тискало се око ње а стари је говорио да неда кћер за странце—јер је то, господине, на.јгора раса: Замислите вп само да он нас, Нољаке, сматра за најбол.е људе, а међу Иол^ацима Завиловске, разуме се на ирвом месту! Пекад је он то тако доказивао. — Нека мисле они како хоће! Ја сам се доста но свету находио, н колнко ми је само Немаца, Талијана н Француза