Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 2б1 да пзврше његову идеју, али је и сама та идеја, Бога мп, тако иеобпчла; да-треба свн онн, којп би хтели уз њу пристатп да буду Д*асковски. Допустите да се обучем. Ту је код вас жега без мало*'као и у Пталпјп, те је за гимпастику овако згодио. — АдНајлепше је још и да ие гпмнастичпте иа овакој жези. -^*д?Гњецкп ту погледа у плећа Швирскому на рече: — Али вн бисте се могли приказивати за новац. — Шта? — рече Швирски—бнцепсе ннје лош. А иогледај ове делтоиде! У том сам ја одмакао. Букуцијус мн је увек говорио да ми свако може рећп да сликам као пдијота, али никому није слободно да рече: е ие подижем сто кила једном руком или да нећу исиуњавати десет кругова из десет метака. — II такав човек да не приказује своје бицепсе и делтопде потомству! — Хе! Шта ћеш му! Бојим се да не наиђем на незахвално срце, Бога ми, бојим се! Нађите такву као што је ваша жена, нећу се онда нп даиа смишљати. Али... Шта да вам пожелим, сина или кћер? — Кћер, кћер! а после нека буду синови, прво иека буде кћи. — А кад се надате? — Тамо у децембру. — Нека да Бог да се свршн срећно! Г-ђа је у осталом здрава, бојазнп нема. — Ужасно се променпла, је лп? — Друкчнја је него што је била. Али дај Боже да најлепше тако изгледају. Какав је то само пзраз! Прави Батпчали, часне мп речи. Сећате ли се оне слике његове у цркви Боргезе. Богородица са дететом на руци и анђелима? Има ту једна аиђелска глава, мало нагнута, одевена у хаљине, права госпођина глава, потпуно исти израз! Јуче мијето одмах пало у очи и потресло ме. Говорећи то он оде иза преграде од хартије да се обуче, а одатле је опет настављао: — Питате ме што се не женим! А знате што? Што ми врло често долазило на памет што је сиромах Букицки говорио: да имам оштар језнк а тврде бнценсе, а меко срце, и то тако глупо, кад бих и.мао такву жену као што је вагаа, п кад би та жена била у другом стању, ја не знам шта бих радно. Нли би јој прилазио на колена или метанисао пред њом, или