Дело

•25»> Д Е Л 0 А да, може бнти, јер ја имам код себе, у мојем атељеу у \ ја Маг&иШ, копију те слике. Завиловски пребп у својој иамети: да му од сада ваља бити што пажљивији прп понављању оних речп, које би чуо од г-ђе Бронпчове, н мало после спреми се да оде, јер ће на вечеру код заручнице. Мало дуже остаде н Швирски, па оде оставпвши г-ђи Маринн карту са својом адресом у Варшави, а затим да Полањецки дође до њега рад нослова око потреба, као што се раннје налазно. Сутрадан рано оде Полањецки к Швирскому. После доста пењања тамо негде на тавану где је овај вештак нмао своју радионицу п довољно слободе уз то, те нп врата није затварао, ндући иа внше чу Полањецки неку песму уз тун звек гво&ђа. Полањецки помисли: - Лепо, већ видим да је добар бас, али у шта он то, до ђавола, лупа ? Али кад пређе п остатак стуба, а уз то мален неки ходиих, одмах разумеде узрок оном звуку, кад виде кроз отворена врата Швнрског с гвозденом ђулади у рукама, одевена само до појаса у мрежасту кошуљу, испод ко.је се внде његов херкулски труп. — 0 добро дошли, како сте — повнка Швирски снуштајућп ђулад патле, кад виде госта. — Пзвините што нпсам одевен, али не мари ништа; мало сам гимнастисао. Јуче сам одмах био код вас, али сам се брзо вратио. Его ја довезао нашега Букацкога? А кућа, је ли му готова? Стежући му руку Полањецки одговорн: — Пећ пре две недел>е све је готово. Добро дошли у Варшаву! Жена ми рекла да је тело још на возу. — Сад .је у капели. Сутра ћемо га сахранитн. Добро. Ја још данас да проговорпм с попом, а и да јавпмо познаницима. Шта ради тамо професор Васковски? — Обећао је да вам пнше. Врућине га отерале из Рима, н знате ли куда је отишао? Међу најмлађе Аријанце. Рекао ми је да ће му нут трајати два месеца. Хтео је да дозна у колнко су готовн с њиховом хисторнчном мисијом. Отншао је у Анкоиу, на Ријеку, а после ће тамо још даље, тамо даље!... Кукавнп професор! Мнслнм да га очекују иове обмане. Може бптп: Л>уди му се смеју. Ја, видите, господине не знам у колико су његови најмлађи од Ари.јанаца сиособни