Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 249 знао, Лли како му се у Риму веома допала у толико му жалије билу*ш,то сТна тако-изгледа. После тренут два учнни му се она тако осетљпва и тако лепа у ореолу будуће матере, а сем тога дала*му толико поређења са разним „примитивима“ разних талијанскпхАшкола, да по обичају својем стаде гласно псказивати коЈћТко је тиме раздраган. Она се смејала. његовој орпђиналности. алп је он њу тако и разгалио, те је весела била и што он долази, а још више што јој је симпатична била његова снажиа и здрава природа, а после што је била сигурна да ће он и при Стаху бнти њом раздраган, те тим самим ноднћп је у његовим очима. Стога га дуго задржа желећи да дочека повратак Полањецкога. Ну Полањецки се вратно тек позно у вече, а дотле дође Завиловскн. Овоме је н пначе требало ма кога пред ким би излио сувишак среће, те је доста често обилазио госпођу Полањецку. За неко кратко време погледали су се он и Швирски потпуно пажљиво, као што то бива већ са људима упечатљивим који се узајамно боје истакнутих претенсија, а у толико се лако прпближе један другом, кад виде да су обојица подједнако нскренн п отворени. Тако је било и с њима. Да се лед проломи припомогла је и Марпна представљајући Завиловскога као заручника Швнрскому познате Линете Кастели. — А гле! — повика Швирскн — знам је врло добро. То је моја ученица! Стежући руку Завиловскому додаде: — Ваша заручница има Тицијановску косу... Прилично је внсока. Тешко је у свему наћи тако украшену главу! Мора бити да сте запазили да су њени покрети лабудовски. Ја сам је све звао „лабудом“. — „ћа рег1а“ — сећате ли се? Завиловски га погледа зачуђено. — Постоји таква слпка Рафаилова у Мадриду — одговори на то Завиловскому — у Мпбео с1е1 РгаЈо. Откуда вам пала на памет 1а Рег1а. — Чини мн се да сам о њој слушао нешто од тих дама — рече Завиловски нешто избијен из колосека.