Дело

•244 Д Е Л 0 али пре тога треба добро поћи и помучити се. ајасам... таква ленштпна!... А Завпловски се издиже, колико је дуг и кошчат, па рече: - - Кад се моја мпла ленштина уморп, узећу је на руке као мало детенце п однећу је докле хоће високо. — А ја ћу се припитп тако да будем што мање тешка рече Кастели стежућп раменима, да би испала што впше дете. Завиловски клече пред њу и стаде јој љубити хаљнну. На то су небо наилазили и облаци, али њпх двоје ннсу били тому крнви. Песнику се учини да се иа његову љубав п сувише мпого пази, да и госпође Броничова и Основска и сувише распитују да лн воли, п увек одговарају очима: колико воли. Он је то тумачио радозналошћу женском н уопште оннм интересовањем, које љубавни пословн буде у женскпњу. Алп је више волео кад би остао слободгшјп, и волео би впше да му се не помаже у љубави. Своје осећање сматрао је као светињу и нпје волео да се то износи на позорницу, а међу тим од њихових очију није могао ннкуда ни маћи... Љутило га је исто толико и то што је н Коповски позван у летњиковац, и што ће ићи тамо заједно са осталима. Али мујеутомбило много стало до Осиовскога, којега јејако заволео. Изговор за оно позпвање био је што г-ца Линета није довршила слику Коповскову. Сад ,је Завиловскому бпло јасно да је све то удесила г-ђа Основска, која је умела своје захтаве вешто протуритп другима као њихове сопствеие. Овда онда падало би му на памет да замоли г-цу Линету, да батали и не довршује ту слику, али је вндео да бн њој то тешко пало, као вештакињи, а после се још бојао да не помисле е је љубоморан п на таквог гусана као што је Коповски. VV 3 ■ ј 4 Швирски дође заиста са телом Букацкога, п одмах други дан по доласку дође Полањецкима. Али застаде само Марину, јер .јој је муж изишао-био ван града да види неко пмање што се продавало. Он нађе Марину тако промењепу, да је једва по-