Дело

ИОРОДПЦА ПОЛЛЊЕЦКПХ •247 /Кад бн се после тога Завиловски пробудпо н враћао истпнск#му животу, дознао би да су највећа срећа баш такви часОви у којима се срце топп у овом пантеизму њубави п бије от\>[ истим ударом, којим трептп све што љуби, спаја и везује по васиони, п то тако неизмерна срећа да бп јединку уништпла, потрајала дуже. Али је као идеалиста држао: кад смрт дође н очисти монаду људску од матерпје, онда се ти часовн мењају на вечност н на тај начин замишљао је лако свет у којем ништа није изгубљено, него све спојено н утаничено са околном хармонијом. Госпођица Линета нпје могла до душе да се впне његовнм летом, него је осећала као да јој се глава врти, као неку пи.јаност од његовог лета и осећала се тако исто срећном. Оно женско створење које чак и не буде у стању заволети човека, волн љубав, а што .је још највише: воли себе и своју улогу у тој љубави, и стога најчешће врло радо, ступа на пут заручења, те осећа захвалност према човеку, који јој отвара нове хоризонте у животу. Уз то су Линету толнко кљукали тим да се заљубила, да је на крај крајева п сама у то поверовала нотпуно. Једном, кад је Завиловски запитао да лпјеубеђена да га воли, она му пружп обе руке и одговори: — Те још како; сад тек знам да вас волим. Он је притискао њене пуначке прсте на уста, на чело, на образе, на очи, као какву светињу, али га одмах узнемирпше њене речп, те ће је загштати: — А зашто тек сад, Линето? Зар је било часова кад си држала да ме нећеш моћи заволети? Линета подиже к небу своје црне очп и замнсли се нешто, а мало после око њених усташца п на доњем делу лица стаде се скупљати на осмех, па одговори: — То не, али сам ја велика страшљпвпца, било ме страх. Ја знам да заволетп вас није то исто што заволети ма којег од реда. Наједаред окрену се смејати: — Ох! с господином Коповскпм тб би било Лт1е сошше ћопјош’8! Али с вама!... Можда се ја не умем да изразим као што ваља, алн ми се много пут чинило да је то тако*нешто као кад би човек пошао на впсоку планину нли на какву високу кулу. Кад се једном попне на врх, цели свет може да види,