Дело

Д Е Л О 246 ће то бпти нешто особито лепо? Што ће ту бити света, на вашем прстену! А уз то нрбсто не можете да појмите како је то тешко за њен прст изабрати! Она је опет сушта естетика, а има и свој укус, али какав! Хој, хој! Ја бих желео, госпођо — одговори јој Оавиловски да камење буде у три боје, које означавају веру, љубав н надање, јер је у њо.ј и моја вера, п моје надање, н моја љубав. Врло сте днвно смислпли! Јесте ли говорилн већ с њом о томе? Знате шта? А у средини нека буде зрно бисера, што ће значити: да је она бисер. Данас су спмволн тако у моди. Јесам ли вам говорила да је њу господип Швирски, кад јој је давао часове, назнвао ,,1а рег1а“? Ах, да, казивала сам вам! Ви не познајете тога господина Швирскога? II он... Говорпо ми Лузјо Основски да сутра н он долази. Дакле да буду сафпр, рубин и смарагд, а у средшш зрно бисера?... Да, да и господпн Швирски такође... Хоћете ли бити на погребу? — На чијем, госпОђо? — На погребу Букацкога, Јузјо Основскп ми каже да господнн Швирскп доносн тело онога. — Не познајем га. Нисам га никад у својем веку видео. — II бол>е. Лннета ће још више да воли што га ви не познајете. Нека му Бог по својем великом милосрђу опрости, али ја га нисам ннкако марила. Ал што ће се она само радоватн за прстен; а кад је она весела и ја сам весела. А „она“ не само што се радовала прстену, него јој је цео свет био у вољп. У улози веренице, долазила је некако све чаробнијом. Настадоше лепе вечери, веома вндне, за које је време седела на балкону са Завиловским, шћућурили се једно уз друго гледали су како светлост трепери по лишћу нли им се очи губиле у сребрнастим облацима кумове сламе, ројевнма звезда. Од багрена, који је расгао доле под балконом, пео се силан и опо.јни мирис, као из какве велике кадпонпце. А њима умље као да се успављивало, а душе утуткане оном тпшином, и саме претворене у чисту светлост разлиле се по ноћној дубини, спојиле уједно с при.јатном светлошћу месечевом — п тако седећи држаху једно другом руке, готово у забораву и сну и заборавл.аху да пма света п ван њих, него само осећаху пеку полусвест неке свуда распрострте среће п свуда распрострте захвалне молптве Госноду.