Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 245 ' — А генијалан деран, је лн? * При растанку запита га: — А како „Теодор“? Да се није јако срдио? А? Завиловски је н онако као човек од лепих вештпна пмао јаколразвијено осећање за све што је комично, те му н овај '-ТеТцрзр изгледао комичним, насмеја се п одговори: — Не. На против, био је на мојој странп. Старац стаде махати главом. — Тај је Теодор неки обешењак! Лисац је то, чувај га се. Госпођа Броничова је опет толико уважавала имање и друштвени положај старога Завпловскога да је одмах сутрадан отншла њему у посету н засула га захвалношћу за онако срдачан дочек. Али се племић изненада ражљути: — А шта вн као, госпођо, мислите да сам ја тек тако неки? Вн сте слушали од мене да су сиромашнн рођаци права беда, па мислите ли вн да им ја то сматрам као срамоту што су голаћи. Не!... Вп мене не познајете! Али треба ово да знате: кад какав племић све изгуби п остане као прст го, обично се пројолпазн. Такви су наши характери, или управо такви су њнни недостаци. А тај је Игњат, чујем одасвуд, ваљан човек, и ако је гоља, н зато га волим. — II ја га волим — одговори госпођа Броничова. — Вн ћете свакојако доћи о прстену? — Себ! с1есв:1е. Само да наредим да ме упрте н спусте!... Госпођа се Броничова вратила ни на небу ни на земљи, и при обеду није могла а да не исприповеда шта све снује њена бујна фантазија: — Господин Зивиловски је милијунар, и веома много полаже на своје породпчно пме. Не би ми ни најмање било чудно кад би он Пгњата означио за наследника, ако не на цело наследство а оно бар на знатан његов део, или кад би му одредио које од својих великих имања у Познањској. Томе се не бих ни најмање зачудила. Нико јој није спорио, јер се дешавале п такве ствари: зато после обеда она стеже руку Линетнну и прошапта јој на ухо: — Ах, ти, ти, моја велепоседнице' будућа! У вече рече Завиловскому: — Немојте да вам .је чудо што се ја тако у све пачам, јер ја сам ваша мама. Уз то сам .још врло радознала мама у том: какав прстенчић ви спремате за нашу Лннету. Јелте да