Дело

НОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦРБИГА (ПАСТАВАК) „Господине! Изгребао си ме без узрока, јер те нисам хтео вређати: а што говорим оно што ми падне на ум, мислим да имам н права на то, јер сам стар човек. Ваљало је да тп кажу то како ја твоју госпођицу и не зовем ни у очн друкчије, него „Полуђаво млетачки“. Али, видиш, ти се њоме жениш. Тек сам то јуче дознао, и сад тек разумем што тн мене одмах држ' за очи. Али како ја више волим гороломе, него туњавце, а пе могу због ове проклете костобоље да дођем до тебе, да тн честитам, онда боље дођн ти до старца, који ти .је много наклоњепи.ји, него што ти мислннГ. После таквог писма Завиловски оде још пстога дана и буде прпмљен нскрено, и још му се онај стари днвљак допадне н однста осети да му је род. Нека је с тоббм Божји благослов! — рекао му је стари. — Мало те познајем, али сам се толико наслушао о теби, да бих волео да тако што чујем о свима нз нородице Завиловскпх. ГовореНн то стезаб му .је руке; а затим се окрену кћери с речима: