Дело

ИНТЕРВЕНЦН.ЈА У МЕЂУНАРОДНОМ Г1РАВУ 243 туранскнх степа у Европу. Они не могу или неће да увиде да је поЈ^ела у касте по вери кобна по целокупни живот државе, у којој се *■ та подела налази. Н>пхова интелигенција, актуелни и будући њихрВи државницн, залуду иду у престонице просвећене Европе, јер из њихових се дела види, да се они од тога нн мало не кориНичим се не може објаснити то неупливисање европске културе, бар на те галантне пророкове следбенике, који се иначе доста добро тамо проводе. Код сво.ја два ока онн, изгледа, ништа баш тамо не виде, ннти чују од свега онога, што би при новратку могли пренетп у своју отаџбину. П-згледа као да они иду тамо с тврднм решењем да затворе очи и да запуше уши нрема свему оном што се тамо дешава, како нм невернпци не би покварили укус и атавистички њпхов нагон. Друкчије се не може објаснити суровост тих надри-европејизпраних Турака, којима је по повратку „анасана" и „аврадини“ у устима. Неки много полаж.у на њихову омладину познату под именом „Младотурци", али се и они страшно варају, јер ти изабраници, који претендују да регенерирају турско царство, судећи по њиховом понашању, изгледа да су изгубили свакн човечански осећај и сажаљење према болу, којнм се прилично одлпкује стари трезвенп Турчин. У свнма последњим догађајима, гдеје било место суровостп, они су се показали много нечовечнпји. При јерменском покољу, нрн критском устанку и уопште свуда, где .је бпло извршених разннх недела, прву су реч водилп ти самозванн стубовн турскога царства. Док је старп п прави мусломан на само .једно „аман“ био готов да помогне беднику прн метежима, ове је дражила молба и нарнцање. ГЈонављамо: не зна се чему да се припнше ово њихово непрнлагођавање духу времена, да ли урођеном њпховом инстнкту или вери. коју готово свн узимају као главнп чпнилац. Бнло једно, бнло друго, било обадва за.једно, Турцп су доказалп за ово 500 година њихове владавине, да ннсу подесни за државну администрацију. Опи сачпњавају и сачињаваће увек јак анархонпзам у овако мирној и питомој Европи. Стога у интересу општега мпра и напретка, треоа повратити управу расама подеснијпм зл културу. Тпме ће се учпннтп дооро дело не само по потчињене народе, но п по саме Турке, јер оии, чијн је недостатак неспособност за управу, могу бити веома добри и послушни грађапи. Они ће се у таком случају одвикнути од аговања и левентовања, да се навпкну мало и на рад. II кад виде благодет од тога, бпће и онн, за сада највећи протнвннцп сваком новачењу, задовољни* п изнепађенп и чудпће се и сами, како нису још пре дошли до те замисли. Шо. ■ \ 16 *