Дело

СЦ1ШН0Н0В САН 265 је бнб у непрпјатељству са краљем Сифаком, који је владао над*5едннм другим племеном у западној Нумидији и у почетку био у дзријатељству с Римљанима. Хаздрубал, да би придобио за савезнпка краља Сифака, обећа да ће њему дати своју кћер С(д#и*«Т)у за жену, коју је већ раније обећао дати за жену краљу Маспнисн. Маспниса због тога одустане од Картпгињана, нрпђе Римљанима п постане им савезник и пријатељ, особито пријатељ Сципиону, коме је остао захвалан до смрти своје стога, што му је Сцнппон Африкански старији ље само повратио краљевину, из које га је отерао краљ Сифак, него му је после победе над Сифаком дао н део Сифакове краљевнне. После узалудне опсаде вароши Утике 204. године, разбије Сципион Картагињане и њихова савезника Сифака 203. године. Наскоро затим ухвати Сцппнон краља Сифака, којег одведе у триумфу у Рим, где Снфак у тамници и умре. Сад Картагињани позову Ханибала пз Пталије, гледајући да дођу до мира с Римљанима. После узалудннх преговора о миру стигне у Африку и Ханибал, кога Сцнпион сасвим потуче код вароши Заме 202. год. Картагињанн сад прнстану на мир, али с врло тешким погодбама за себе. Сцппиона одликују Рпмљани називом Африкански и сјајним триумфом. Године 193. пшао је Сципион у Африку и био суднја у спору између Картагињана и краља Масинисе. Био је подвојвода своме брату Луцију Сципиону 190. године у рату с Антиохом, снрским краљем. Но повратку Сципионову стану Сципиона п брата му нападатп његови противницн и завидљнвци и оптуживати нх због тога, што их је по њихову мишљењу подмитно Антиох при склапању мнра с Римљанима. Трибун Тиберије Грах заузме се за Сципионова брата, те тако буде ослобођен. Сципион Афрнканскп се уклони из јавнога живота и отиде на своје. пољско добро код вароши Литерна у Кампанији, где и умре, по свој прилнци 183. год. пре Христа. Био је пријатељ грчке књижевности и образованости, због чега су му опет замерали противници јелинства. Цнцерон вели за њега да је био и речит. Кроз цео С-ципионов сан износи се у главном Платонова мисао да је смрт највећи добротвор за духовни живот, („ваш пак тако званн живот, смрт је“ III, § 6.). Смрћу се душа ослобађа тела, које је тамница и казна за душу; њено је место у просторнма изнад земље. Такве се мисли често налазе у Цицероновнм делима. У свом говору за Скаура (глава