Дело

266 Л Е Л 0 3, § 4), прпчајућп, како је некп млади Грк, по нмену Клеомброт пз Амбракије, кад је нрочитао Платонову књигу о бесмртностп душе, скочно с градскога зида н дошао себи главе, вели Цицерон: „а у овој књизн, као што мислнм, Сократ је баш опога дана, кога је морао умрети, врло много расправљао о том, да је то смрт што ми сматрамо за жнвот, јер се душа држи у телу исто тако као у тамници, а да је то жнвот, кад се душа, ослобођена телесннх окова, врати на опо место, из когајензашла“. Осим тога у Сципионову сну има п мисли, које се слажу с хрншћанским учењем. Кад је Африкански старији казао да је овај наш живот управо смрт и кад се Сциинон видео с оцем Паулом (§ 6), рекне (§ 7), кад је то тако, зашто онда да се не убије, па да дође пре к њима на небо. Отац му каже да то не чнни, јер он нма на земљи да сврши послове, које му је Бог одредпо, а на небо не може доћи никако, ако Бог, којп управља целим овим светом, не ослободи његову душу телеснога окова. Како су стопцн држали да је земаљскн жнвот веће зло од смрти, то су мислили да се душа ослобођава тога зла само смрћу п стога су се многи сами убијали (на пр. Ханибал, Катон н др.), а самоубпство се сматрало као јуначко дело. Хришћанско учење сматра самоубиство као грех, а самоубиство се не допушта ни у Сципионову сну. У светом пнсму (дела апост. 1., 24. и 25.) осуђује се самоубиство Јудино, где се велп: „II помолившп се Богу рекоше: ти, Госноде! који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице, кога сн нзабрао, да прпмп део ове службе и апостолство, из кога иснаде Јуда да иде на место своје“. С мишљу „ваш тако звани жпвот, смрт је“ сродна је мпсао јеванђелиста Јована, ко.ји вели: „ја сам васкресенпје п живот: који верује менб ако и умре живеће. II ни један који жнви и веру.је мене неће умрети вавек“ (свето писмо, Јован 11, 25. и 26.). II хришћанско учење да је човеку душа главна и да треба п тело жртвовати да се само душа спасе, слаже са Цнцероновнм мишљењем (§ 18) да је душа боља од тела н да .јр душа свакога човека управо прави човек. Сцнпнонов сан превео .је на срнски језнк Ннкола Симнћ 1708. године у Будиму („М. Т. Цицерона нз VI књиге о свободномљ народном иравленш Сцнппона сонљ с латинскаго на сербскш претолковао Нјколап Шимичљ, венгерскихљ