Дело

СЦИППОНОВ САН •271 боље рећи кугли,18 од којих јеједна небеска, крајрва, која обухвата све остале и.која је сам највиши бог,19 20 што ограничава и сго^хвата друге, а у њој су утврђене звезде, које се вечно обрћу^ЧЗвој је подложно седам кугли, које се обрћу у правцу протнвцрм небеском кретању -0 и од којих једну куглу заузима ош*-%1У^зда, коју на земљп називају сатурном. Затим је за људски род срећна и спаеоноена'21 22 сјајна звезда, која се зове јупитером; после тога црвенкаста и за свет страшна звезда, коју зовете мартом; затим доле скоро среднну обпма заузима сунце, вођ, старешина н управљач осталих светила, душа и управа света, толике величине, да све својом светлошћу осветљава и испуњава. За овим иду као пратиоци један венерин, други меркуријев пут, н у најнижем кругу окреће се месец, осветљен сунчевим зрацима. Доле пак ништа више нема до оно што је смртно и пролазно осим душа, даних поклоном богова људском роду (изнад месеца је вечно све). Јер земља, која је у средини и девета, не окреће се и најнижа је, н њој теже све тежине својом тежом. V. 10. Кад ово гледах, чудећи се, пошто сам се прибрао, рекнем: Шта? Какав је ово тако јак п тако пријатан глас,-2 18 како су старп мислили да је немогућно слободно кретање планета у васпонп. то су замишљали да постојп спстем од 7 концентричнпх, једне у другу уметнутих кугли плп плапетскпх сфера. Осма п крајња кугла. којасве остале затвара, то је небесна. У средпни васионе стојп земља, коју Цпцерон назива деветом клтлом. 19 старп философп, особито стопци, идентпфнковали су небо илп небесни етер с богом. Арпстотелу је небо „нешто бесмртно п божапско“. 20 по Платону планете имају двојако кретање: прво опште васпонско, прп којем се с небом окрену у правцу екватора од пстока на запад за један дан око светске осовпне: друго посебно, супротно у еклпптицп кроз 12 знакова жпвотпњскога круга од запада на исток, а време обртања је разлпчно према њпховој даљпнп. 21 старп народп веровалп су да звезде утичу на судбину људску. 22 сферна хармонија је хпиотеза Пптагороваца, којп су узималп да седам планета својим окретањем у васпонп пропзводе гласове, који чпне хармоппју п које људско ухо не може чутп. јер .је за то неосетљпво. Пптагоровци, узимајућн целу васиону као хармонију. сматрали су'симболички седам планета као седам жпца тада познатога хептахорда Терпапдрова (музичар п песник пз Антпсе на Лезбу око 614. г. пре Христа) и гласовпма сфера, које се окретаху, давалп пнтервале седам гласова тога хептахорда. II даљпну звучнпх сфера одређпвалп су према поједпним тонскпм пнтервалпма. Цпцерон такођер узима седам гласова. јер меркурпје п венера пмају .један исти глас.