Дело

X Р 0 Н II К А 415 нанјртане цела сдпка до детаљности, свакп део је унапред дочбро проучен, свако лпце носи карактер славних људн онога доба, "међу којима се налазн, а у томе времену једнна песникиња ц књижевнпца Цвета Зузорића, која је окренута гледаоцу сб-ојтб! племенитнм профилом. Бела Чпкош пл. Стојадиновић поред своје нзврсно израђене „Ппета“ са двострукпм осветлењем светлостп месечеве, која се пробила кроз пећпну, п осветљење жишка, којп показа пут Мајцп Божјој и Магдаленн и осветли тужну слику мртвога Псуса и њнхово оилакивање. Полу акт израђен је анатомскп, на чијим се мускулима игра плавичасто осветљење дајући пластичност и мускулатуру голога тела. „Откровење Јованово“, „Надахнуће Пспхе“, „ЈпосеНа“ —то су симболичне слике, добро нацртане са сопствено-удешеном светлошћу, која обавија радњу на сликама, а што има врло много сличности са колоритом новпје школе, у ко.јој су светлости удешавалн по своме прохтеву и данас достигли свој највнши врхунац. У овоме и овакоме осветљењу, где фпгуре или појединим својим делом или чак и целе нису осветљене но се ма у каквом тону или плавилу изгубе пливајућн у етару тонова ваздушних или воденнм, фигуре изгледају као изаткане у облацима прозрачним, у којима се не жпвн но вечито дише н вечито креће. У овоме правцу сликарства, где су фигуре од ваздуха, које земљу не додирују, главно је моделисање фигура; њему лежи почетак још у времену Леопарда с!е Утсћ Каријера н други најбоље у овоме правцу пндпвпдуално развише моделишући и стављајућп своја лица на браун полеђину, ваздух тежак н мрк, а доцније нз пленера пронзађоше ови стављајући своје фнгуре и акта у светле тонове тако да чисто заблесну очи од светлостп. Чикошев акт и полу акт у пленеру најбољп је доказ тога издвајања; Бранимир Шеноа са изврсним осветљењем на пејзажу „Летње вече на Савп“, где рујило залазећег сунца и огледање његово у водн као и врба сгара стоји §-ер;еп-ћсШ у протпвности својпм ладним тоновнма. Клеменс Црнчић са неколико врло добрих пејзажа, „Јутро на Јадранском Мору“, „Перивој“ са детаљисањем на начин поентннпста, чије флеке и тачке, издалека посматране дају и форму и ваздух цвећа, 1'агћеп к1екз се слиле једна у другу и чине ону жпвост, коју налазиМо и код других његових пејзажа. „На кордуну“, ова лепа слика у пленеру, коњи и коњаници у дугим кабанпцама и са дугим пушкама и трп војака, изашла је испод кн-