Дело

Д Е Л 0 41»; чпце Отоиа Пвековића. Цео терен фнгуре, коњи, све је добро и пуно израза. Пре одборске седнице типпчна лица два сељака, н у цртежу и по карактеру и пластицп одлична студија, као и остале „У лову“, „Клепач“, „На домаји“ и „Млнн на Сутли“. У декоративном правцу у друштву с уметнпчкпм занатством обележен је правац сецесиона, у који спада и „Краљица ружа“ Роберта Ауера, „Кризантема“, „Слез“ и „Две пријате-љице“. Јосиф Бауер са његовим симболичним цртежнма и Драган Мелкус са неколико нејзажа. Емануел Видовић са својим леиим приморским мотивима „Спљетска лука“7 море мирно и као у огледалу се огледа цела лука у вечерњем сутону. Симболиста по предметима своје обраде, меланхолик и суморан на својим прпморским мотивима, сањалица тужног расположења, несничка прпрода, коју роди далматпнскн кршевити крај иснод Велебита. У онште Хрвати воле вече — месечнну са свима њиховим чежњпвим милинама. Јосо Бужан са својим добро сликаним портретпма и код „Фонографа“, типпчна „Старица из загребачке околнне“. Пван Тишов „Славонска идила“, једна сцена за време игре у пољу, на којој је врло добра сељанка, која прптеже свој опанак. Клеменс Црнчић са неколико особито лепих пејзажа из прпморја, из вртова са набацнвањем боја, свежнх у тоновпма, добро цртаних. Томислав Кризман изложио је неколико пејсажа врло добрих и неколпко литографија и цртежа, са много енергије у сликању п пријатним бојама. Најлепши део у хрватском одељењу је скулуптура од Франлеша Михановића, која по својој каквоћи спада у ред најбољих скулуптура. „Медецина“, „РпмљашиТ4 „Св. Домипик“ и „Исус пријатељ деце“ све су то уметничка дела. Портре Ђалског нзврсан портре, који је са много карактера пзрађен. тТетпрн годишња времена су четири днвне моделисане женске главе. Планете, дипломе н медаље су врло лепн прпмерцп од уметничке вредпостп. Бик „Херкулес“ и „Атлет“ савијач гвожђа су анатомски пзрађени а мускулатура до сптннце изведена. Од Рудолфа Валдеца поргре Бискупа Штросмајсра медаљон — рељеф Змајев и Магдалена моделисани су добро. Од Пвана Мештровића пуна пзраза полу фнгура „На гробу мртвих ндеала“ н „Живот“. Јосиф н Марија Бауер изложили су 29 емаљираннх П1>едмета уметничке пзрађевнне. (Сиршиће се)