Дело

418 Д Е Л 0 сличних и онако заслужних примера. — А да ли јс уоиште нотребно истицати важност и значај једне овакве књиге по нас Србе, који непрестано захтевамо неки савез и заједннчки рад са Хрватима, од којих су нас у давној прошлости разделили само интереси две противничке цркве п две супарничке владавине. Јер између српског и хрватског народа нема ни етнограФских, ни етнолошких па чак нн језиковннх разлика, којима се типички обележавају пационалне јединице: онн су ми, а 5ми они. Стога они људи, који у овом смислу хоће стварно да раде и да иоправе оно, што је вековима рушено, морају нре свега познавати тачно своје сараднике, јер ће иначе све жеље и у будуће остати само лене утопије, а сви покушаји ма у ком правцу биће — илузорни. Одмах, још у „Предговору“, којим пропраћа Поточњакову књигу, истиче В. Кораћ зпачај теме, коју писац расправља. Он вели, да је клерикализам у Хрватској свемогућ; „он, (т. ј. клерикализам) господари у свима политичким странкама, господари у културном, друштвеном, политичком и економском животу целе Хрватске“. Овакву његову свестрану владавину, као и сваки други царизам, одржава глупост и религиозна затуцаност најширнх народпих слојева. Са пеколико изразитих речи говорн он даље о свима методима, којима се у својој нечаској борби служе клерикали. Усавршен до виртуозности хрватски клерикализам, који је далеко иадмашио шнански, „потпомаже у земљн „либералну* и „Фракмазонску“ владавину деморализоване клике, владавниу плаћеника маџарске аристократнје н буржоазије, владавину своју властиту“. Са нуно похвале и симпатија истиче даље Кораћ значај Поточњаков у борби против клерикала, са којима се он бори и које изобличава н пером и речју: у штампи н у сабору. Сама пак књига састављсна је из десет већих и мањих одељака, од којих свакн за себе чини по једну малу целину. То су већином краће студије, које су штампане у „Слободи4’, допуњене неколиким говорима, које је Поточњак држао у хрватском сабору. У ирвом одељку СигЈа готапа 1 8.1 аVеп8(Vо и пајпо\чјет 5 Vј е 11 ч говори Поточњак о вековном наметању од стране Рима латинског језика у богоСлужењу а на штету народног и о различитим покретима, који су билн за увођење народног језика п у цркви. Али благодарећи маскп прнтворнога патриотизма, којом сс клерикализам уме увек всшто заклошити, сви су ти покрети још у зачстку оглашавани за непатриотске и издајпичке; те су на тај начип сви и угушивани, пошто је клерикализам имао увек п полптичку власт.