Дело

419 -* КРНТНКА II БПБЛИОГРАфИЈА * <с Тен^енције хрватскога клерикализма носе на себи само лока.гно обележје^оних свагдашњнх тежња римске курије, да у својим рукама држи и световну власт по свима хригаћанским државама. Проњ^«1Ти од њееа почетка ту вешту борбу папства за апсолутном светском влашћу, значи повадити и исписати све оне црне листове из светске повеснице (од поделе хришћанске цркве на псточну и западну), који сачињавају ту „скандалозну историју“, како један писац на.зива историју римских папа. Петар Валдејац, Џон ВиклеФ, Јан Хус, Јероним Прашкп, Абелардо, Мартин Лутер и други слободни духови радили су сваки у своје време и у својој средини оно, што дапас чини, са неколико хрватских соцпјал-дембкрата, Поточњак у Хрватској. Јер као да беше судбина грандиозне Филантропске утопије Псуса Назарећанина, да се и његова мирољубпва проловед о Једнакости, Братству и Љубави изметне након неколико векова (у католицизму) у једну од најгорих и најопаеннјих тпранија, које су икад лостојале. Ко се, са језом, не сећа онпх убилачких религиознпх ратова, који су човечанство стали милионе невиних жртава н уништили му најпоштенпје и најискреније раднике? Ко се, са одвратногаћу, пе опомиње оних грозних н карактеристичних речи једнога „преподобног оца“ католичког у Валдежанском рату: „Кољите ц сеците сво без реда: како јеретике тако и правоверне; а небески отац нека одлучи тамо „горе“ добре од злих“?! У другом чланку: Хајпо\'1Ј1 рокге! к1егГкаП2та и Нг\*а1бкој говори Поточњак оиширно о тамошњој најновијој акцији клерикала, која је организованија и ннтепзивпија готово од свих ранијих, па дабогме и најопаснија. Прнлнком прогласа папе сћеона XIII. за прославу „успомене Исусове“ требало је као бајаги дати национално обележЈе хрватским католицима: за ту најновију сепаратистичку инационалну“ акцију клеракала вели Поточњак: ,,То нити је акција народна, нити покрет народни“. „Јер за нас појам народа обухваћа сва племена једнога језика, који је нама једино меродавно и одлучно мерило једнога народа, према чему у сва четири племена југословенска — Словенцима, Хрватима, Србима и Бугарима гледамо један народ, и ако подељен у наречја једнога језика, растављен двема азбукама и толиким државним властима“ (стр. 13.). Диљ је данашњем клерикализму у Хрватској, где му служе свесно и несвесно свс партије па чак и сва „интелигенција“'—вели он — да помоћу духовпс и световне власти (ушбиз ипШз) утуче у корену сваку напреднију и слободнију клицу код народа. Овоме највише припом-аже само уређење интерконФесио-