Дело

4-20 Д Е Л 0 налних одношаја у Угарској, којн су изведенн без народа а па његову гатету. II католичка штампа јссте једпо од најјачих агитационнх срестава, која служе клерика.шзму: иза обећавања „небеских награда“ следује затуцаност и заглупљавање народа, који на тај начин несвесно упада у духовно и политичко ропство, да и не говоримо о економском, у коме се већипа већ налази. Колика је слобода науке, види се најбоље по томе што је чак и у .једној Геологији нађсно и цензуром избрисано неколико „богохулних“ мисли. — Из овога само, да и не набрајамо сва остала многобројна срества, јасно се увиђа, колико релпгиозна затуцаност и клерикализам — та вечнта Вапдеја свега моралног и истинитог — коче н спречавају у опгате ирогрес у Хрватској. Од велике је важности, нарочито за нас трећи чланак: Нг V а 18ка аксјја ро гесер1и К1ша 1 Веса. Ту се говорн о заблудама, које су хтелн клерикали да протуре оглагаавајући познату аФеру јеронимскога завода у Риму за хрватско-национално пптање. У вези с тим је и заједпичка акција Гима н Беча на Балканском иолуострву, где им се интереси потпуно поклаиају: курија, да прогаири и умножи своје бискупије а Беч, да се докопа Јегсјскога мора и „цивилизујс* несрећне покрајине балканске. На том иуту налази се сада главпи стан ова два завојевачка табора у Боснп п Херцеговпни. Због тога, Иоточњак пребацује хрватским политичарима, који не само да не ометају ову убилачку акцију, већ је гата вигае и сами потпомажу — пе знајући да на тај пачин п своме рођеном народу припремају снгурну пропаст. За „завргаетак јеронимске аФере“ вели Поточњак својим земљацима; „У (овом) конкретном случају заједпичка акција ватикана н аустриске дипломације доживела је пораз, алн рачун плаћају Хрвати, од чега би оста.1п погатеђенн, да се нису пртили у послове, који су се породили посве изван СФере њихових иптереса и били воћенп у рачун трећих.“ Говорећи о вулгарностн аитисемитског иокрета, који клерикализам врло вегато подпирује зарад својих властитих интерсса, Поточњак наводи познату пословицу, коју је из сопственог искуства створио руски народ: ,Не тотљ жндч> кто евреП, а тотн жидђ кто жидђ“ (Ннје лопов ко је Јеврејип, већ је лопов онај, ко је лопов) н вели, да је њему „милији ма и најсиромаганији, а погатен, Јеврејин или Турчпн, него'непогатени владика или натријарх.“ Ирва препона, на коју су у опште наигали клерикали у Хрватској при своме убнлачком раду, била је тек са иојавом социјал-демо-