Дело

4-Ј8 Д Е Л 0 стом одељку говорп о храњењу детета н то: у четвртом о зпачају и важноети, дамајка лично доји: у иетом упозорава родитеље па веома убедљпв начпн каква све мора битп дојкпња на случај да мајкп шуе могуће дојптп своје дете: у шестом прелази на вештачко храњење деце помоћу епсаљке (цуцле) наглашаваЈућп кад се сме и мора прпступптп овом начпну храњења код деце: Оолест материпа а тање стање које опемогућава држање дојкиње. Седми одељак разлаже о одбијању детета од сисе п о поступностп са којом се пма опо пзвестп. У осмом п последњем одељку говорп писац опшнрнпје о неговању детета: купању, ионијању, облачењу даље о избпјању зуба ит. д. Уверепп смо да ће ова књпга добро доћп свако.ј кући, те .је с тога топло и препоручујемо. РАЗНО Из Позоришта. — Још одмах у почетку ове позоришпе сезопе Управа је с правом изнела иа бину дивног Војновићевог „Еквиноција“, који, и иоврх свпх кригика, .још није код нас довол.по оцењен. Управо главпа ствар, оно што „Еквиноцпја" чннп капиталнпм о лом свога времена тако, да ће оп остатн пе само као иеспичко дело нрвога рапга, већ и као један културно-историски фрагменат доцпијнм покољењима, инје ни додирпута. Јер .је паша крнтика у њему оцењпвала само поЈедине велнке ефекте и импресије, елементарпог, душевпог н моралпог Еквипоци.ја, а нико се није постарао да загледа мало дубље, да скрене пажњу пнертне иублике и других мислилаца на опог (тако да га наз<>вемо) примарног Е квипоција. кога су свп овп остали — изузев елементарног —- само вемнновна ирнродна последица. Ту у исто време тачпу, грозпу п тужну слику пегда славпог Дубровника јаспо је изпео Војновнћ, док су је његовн критичарп сасвпм превидели. А тај најсташнији Еквпноцпјо, ко.ји страховито бесни па целом словенскоме јадранском прпморју од Лике па до Арнаутлука, и стотине хиљпда душа отера у Новн Свет (Америку). јесте соцнјалнп Е к в и н о ц нј о, к ој и ј е п з а з в а о с в е остцле. „Еквипоци.ја“ бисмо желели да видимо скорије још којп пут. У самоме пак Позорншту у последње време испол>ава се све маркантније једпа немила п жалосна појава: сваког вечера глумцп постају све ал>кавијн п немарнији. Не само но.једипе улоге, већ се је дешавало, да смо читаве комаде .једва могли нознатп као нанр: Пбзепов „Поход па север“ пли Јанкова „Ђида“ п др. Дабогме да у овоме пма п пзузетака... алп се онн п сами знају. Бнло је до душе п пезпатппх иремијера, а доцпије ће нам се ваљда датп прилика да впднмо још који пут између комада пз модерног животан: „Драгану", „Ткаче“, „Палапчапе“ и др. Ако је теже п скончано са доста спреме: саставитн добар ренертоар, ни.је бар мпого трудпо: натератн „спаге“, да пауче своје улоге н да нзађу трезвенн п прпсебнн па бину. У противном бићемо принуђени ио1еп* \’о1еп« сматрати, да је све опо. што је данашња Унрава говорила и нисала док је бпла у „опозицији", чиннла само зато, да сакрије оно, што она у истиои зна, мисли и намерава. Стенограоске белешке. — Под руковођењем М. Савнћа; председника Срп. Пољопрнвредног Друштва одржап је 31. окт., 1. п 2. новембра 1903. г. прнвредни збор. на коме су читани реферати: о трговини свсжим воћем: о ланарству п конопљарству н о унапређењу млекар-