Дело

480 Д Е Л 0 моралној оОавезп како целпна тако п пОједпнаца. Важно је забележитп да реална подлога за рад целокудне академске српске омладппе. п норед нејаснпх нагађања, нпјс пн нађена нпти утврђепа. Е сеит. су доиутовалп Словепци п Хрвати а 5. п Бугарн (дабогме све самн студентп): истога дана (5. септ.) одржата је свечапа се дница „Т?обратимства4*, на којој је иоред различптпх израза захвалностп говорпо један српскп великошколац о Устанку. После тога Краљ је отворно -Југословенску Уметнпчку Изложбу. 6. сент. бпо је целога дана Ко.пг р е с ј у г о с л о в е н с к е о м л а д п п е, па коме је једаи Бугарпп говорно о бугарско.ј лптературп. .једап Словепац озбиљпо н трезвено о културном жпвоту свога народа п његову географ<• ком положај у. Посве је иптересантпа бпла улога једнога хрватског високошколца. којп, немогућп говорнтп о културппм, економским п полптичким ирпликама своје домовппе (како сам рече), говорпо .је своји.м домаћинима о важностп п значају хрватских (?!) књижевппка: Марулића, Гундулића, Вучпћевпћа. Качнћа — Миошића, Мажуранпћа, Ирерадовпћа п др. После њега говорпо .је један Србпп — великошколац о жпвоту Срба ире н за време Устанка. о задруга.ма н њихову уређењу п др. О нрвом срн. Устанку од оба говорпика — Србпна чулп смо само неколпко Фраза и скоро целу дивну Драгашевићеву песму „Јека од гусала". 0 томе, како се .је и колико Србпја развила културно за мппулих сто година као п то, у ком правцу треба у будуће да се развпја, чулп смо од омладинаца само неке магловнте н неодређене изразе. Говор је завршеп општом жел.ом свих нас, да се Српство што ире ослободп и уједини. Дабогме. после сваког конгреса наппсана је но једна резолуци.ја, прочитана п — усвојена. 0 Конгресу лекара и природњака као и о Југословенској Уметничкој Изложби, којн су у свему овоме два најважннја акта, допосимо у Хроницн извештаје из иера стручњака. К. С. Академија Наука одржалајеТ. о. м. свечану седницу у славу Стогодишњпце, на којој је наш сарадпик, академик и проф. В. Школе, г. Љуба Јоваповпћ читао сво.ј рад о Сриском Устанку. Тако псто п Српска Књижевна Задруга одржалаје својуредовну годпшњу скупштину, па којој је наш сарадник а тајпик Задругин, госп. Ж. 0. Дачпћ читао свој рад: Српскп Устанак удепој књижевно ст и. ВеВгаде гиг Пога уоп Масеботеп ипб АНбегЈпеп уоп РгоГ. Вг. Ги.јо АсЈатоун(ОепкксћгИЈеп 3. кајзегђ Акаб. <1. зепзсћаИеп Вс1. БХХ1У. МЧеп 1904). Ми смо о овој расиравп нашсг сарадника I'. Л. Адамовића допелп једну белешку, којом се нстнцало жаљење што је тај рад угледао света у издањима бечке Акад. Наука а не у српскпм органпма. Накнадно доносимо ово врло важпо саопштење, да је г. Адамовпћ саставпо тај исти рад на.јпре па српском језику и да гаје још октобра 1902 г. предао уреднику Просветпог Гласника да га штампа. Што дакле српско издање није ни данас још угледало света, за то пп.је нп најман.е крнв г. Адамовић. НОВИНАРСТВО Дом и шнола. -- Од 1. сспте.чбра т. г. под уредннштвом др. Мпливоја Јовановића а уз сарадњу др. Светозара Марковића, школ. лекара, Мирка М. Поповнћа и Луке Зрнпћа, нрофесора, почео је пзлазитп у Београду „лист