Дело

ЧИНОВНИЧКО ППТАЊЕ 105 то што смо павелп за судове и школе вреди и :за све друге струке. Има ли кога ко не види разлику нзмеђу једнога благајнлка н једнога професора у ногледу гарантија, које држава мора имати за њихово поштење у ужем смислу? II могу ли се према томе поставнтн једнакп услови за чиновнике обеју струка? Таква вам је разлика међутнм н код порезника п економа, поштара и лекара, полицајца н инжињера, дипломате н шумара нтд. Свп ти врло различни позпви захтевају од својих службеника н врло различите особине, врлине п способности. Док је код једннх савесност претежнија од спреме, дотле је код других велика спрема тако есенцијална ствар. да се мора поставити као неопходан и први услов за службу. Несумњиво је на пример да држава мора поштеног поштара ма и са мањом спремом претиостав.Јватп и најстручније образованом поштару несигурног поштења. А међутим је нсто тако несумњиво да би свакоме од нас и најпоштенији лекар врло мало поверења уливао својом чистотом руку, чим бисмо имали ма н најмање разлога да посумњамо у потпуну довољност његове спреме. Када се још свима тнм разликама између појединих струка додаду псто тако многобројне ако не и још многобројннје н веће разлике између појединнх положаја у свакој струци, онда постаје јасно да се све многобројне различне државне функције не даду свестп на један калуп, да се за све чпновнике, који те функцнје врше не могу разумно ироппсати нсте квалификације, да им се не могу датп иста права и бенефиције, да им се не могу одредити псте дужности, да им се не могу стварати једнаке ногодбе службе; једном речи да се чиновничко пнтање не може решити једннм законом о чииовницима грађанског реда. Закон о чиновницима грађ. реда има да санкцношпне мали број општнх начела, која вреде по прпроди ствари за све чиновнике и службенике државне сем војних. Па н код тог малог броја општих начела мора се за поједине струке донустити одступање на основу спецнјалннх закона, а према нарочитим погодбама дотичне струке или поједпних положаја у струци. Квалификације, начин уласка у службу, напредовање, начпн попуњавања упражњених места, сталност у служби, већа илн мања независност, не могу се законом о чиновницима грађанскога реда прописивати. То се може најбољ>е и једино учинити законом о устројству централне управе, и законима о устројотву поједнних струка. Наравно да међу тим законима мора битп је-