Дело

ПОРОДИЦА ИОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА у 3 књиге ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦРБИГА (ПАСТАВАК) А они су играли дуго и у звуцима тога валса, као и у њнховим покретпма осећала се нека малаксалост, која заиосн н која је заиосиа, што је још више једило Завиловскога, јер се сетио колико циничног толико и верног стиха Бајроновога о валсу. Већ поче сам собом иестрпљиво разговарати: „Кад ће је једном тај магарац пустпти!“ Бојао се такође да .јој од тога не буде мука. „Магарац“ је пустн на другом крају салона п одмах узе г-ђу Основску. А Линета дотрча заручнику, седе нокрај љега па рече: — Он добро игра, али воли да се тим пстиче, јер нема другим чим. Дуго ме држао. Задухала сам се и срце ми бије. Метите само руку па видите како бије... Али неће нскочитп! Како је то чудно! Јер је ваше... Моје! — рече Завиловски пружајући к њој своју руку. — Линето не говори ми сад „ви“. — Твоје — прошапута. Није му ни бранила, само .је мало спустила љегову руку, да је мање свет види.