Дело

- Пркоснм му — рече 'Зазиловскн стежући намерно 1вене прсте. Ти би хтео да не нграм внше? Ла нолпм да играм, алн бих радпје остала крај тебе... — Мнла моја! Ла сам глупа девојка, научила на свет, али хоћу да будем достојпа тебе. Видиш, ја само волим музику... па валсове, па полке. То на мене страшно утиче. Како овај господпн Бпгјел лепо свнра!... Знам ја да има узвишенијих ствари од нгара. Подржп моју убрисачу п иустп мп мало руке. То је твоја рука, алп морам дотерати мало косу. Да поиграм мало, ту нема ничега злога? Је лп? А ако ти тога нећеш, нећу нн ја, јер сам ја покорно створеље. Само да тп научим читати поглед, па ће иосле ићи све као вода. Код тебе ми је тако слатко. Видп само како онн тамо дивно играју. Завиловски није умео наћп речи; могао је само на један начин да искаже шта осећа, а то је да клекне пред њу. Али му она у том показа Полањецкога како нгра са госпођом Машковом п поче им се пскрено дивити: — Заиста он лепше игра од господина Коповскога — говорнла је а очн јој сијале — а и она како је дивпа! Волела би да поиграм с њпм... ако допустиш. Полањецки није нимало могао једити Завиловскога, те овај одговори: — Душо моја, колико год хоћеш. Сам ћу тигаодмах послати. — Их, како дивно играју, како само дивно! И тај валс. Као некп дрхат. Они лете, не играју. Тога је мњења билаи Марина, која је, пратећи очима пар што игра, осећала још внше горчине, него минут два раније што је Завиловски осећао, јер јој се неколико пута учинило да види како Полањецки опет погледа у њу онаквим погледом, каквпм јепогледао, кад је Швирски држао да је или љут или у досади. Само сада тако нешто није било могуће замислити. У току пгре оно двоје иролазилн су и поред саме Марине и она би тада лепо видела како његова рука крепко држи струк г-ђе Машкове, како његов дах облива њен врат, како се његове ноздрве шнре а његов поглед клизи по обнажену грлу и грудима г-ђе Машкове. Могли су то други и не видети, али Марннн није умакло оку, јер је она са његова лнца читала као из отворене књнге. II наједанпут ,јој нестаде оне светлостн од