Дело

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 117 само пута илатио менице за оца Пгњатова, и то још какве менпце. А овај пвер пао тако далеко од своје кладе, да му сад задаје сасвим друге бриге. Мало носле стари рече: — Хе, мо/кда благи Бог даде да младо покољење буде друкчнје: али мука и с њим, кад му не можеш ни на лопати принети!... Ту му лице наједаред засија чистом радошћу. Неисцрпни оптпмнзам, који је био у дубини његове душе, имао је стварна доказа да се сам оправдава, те му се срце испунило веселим слутњама. СЈ ■ Дед сад ако му што можеш зубма, газда сатано, кадје оно као камен, тај враг! — говорио је стари. — Красне лоле... све тп то прегло да ради... Па су и карактери, те.још какви! Ту пзбечи очи, стаде главом махати н уста намести као да хоће да звижди од чуђења, и додаде: — Молнм вас само!... II то баш међ племићима!... Е нисам се надао. — Изгледа, дакле да нема другог начина, него да се сама г-ца Кастели за све постара — рече Иолањецки. Стари племић одједном нахерн главу на једну страну: А можда она о том и не сања. Хм! Да ли ће она то учннптп или не? — ђаво ћеје знати! Младо, као свако младо, можда бп лако нристало на све, али ко ће јамчити, н докле ће тако? А после, ту вам је тета, — па онај услужни покојник, којн може да бубне штогод онако под земљом, на шта ћеш онда сњим!... Ја, до душе, ценпм оне, који су што стекли сами. Али онај ко.ји је изишао пз махале, а све се прави као да је из палате, томе се баш п хоће палате. Тако ти је то било с старим Броннчем. Могли су се обоје до миле воље наленствовати; ау тој се шкоди васпитала и млада. Те, господине не гледају ни нашто друго до на добит и користи. Ви их не знате у тој кожи, а ни Пгњат их не зна. А видиш ову (ту показа главом на своју кћер), она би пошла и на салаш, кад би једном дала реч, алн оне тамо... ту би могла искрснути незгода. — Ја их не познајем — рече Полањецки — а слушао сам свашта о њима, и баш тнто Игњату желим среће, хтео бих да дознам шта ви мислите о њима. — Шта да мислим о њима? Одавно их знам, али их опет не знам добро. По оном како сама Броничова вели: оне су најчестптнје... праве светнтељке!... А побожне су... Та за живота